која им на кућу наваља гомиле блата и земље.

Од мајских поплава 2014. године у дому породице Милојевића из ариљског села Миросаљци нема мирног сна.

Због тадашњих обилних падавина у непосредној близини његове куће покренуло се клизиште и од тада до данас није санирано, нити је на било који начин обештећен, а свакоднавно живе у страху од обрушавања земље која се свакодневно помера.

Милојевић каже да се обратио свим надлежним институцијама али осим усмених обећања, до данас му нико није изашао у сусрет.

„Обратио сам се прво локалној самоуправи, комисија је изашла на терен, направили су записник, сликали се за медије, а председник општине Зоран Тодоровић ми је обећао да ме неће оставити на цедилу, међутим од тог дана требало је да прође осам месеци да бих од њих добио одговор у виду списка свих угрожених“, тврди Милојевић.

Потом се обратио тадашњем министру за ванредне ситуације Велимиру Илићу који му је каже, једини изашао у сусрет и одмах након његовог обраћања послао стручне екипе.

„Захваљујући министру Илићу стигле су геолошке екипе које су урадиле испитивање земљишта и урадиле пројекат санације“, прича Милојевић. То је потом однео у општину која је сву ту документацију упутила даље. Документација је стигла и до Канцеларије за обнову и помоћ поплављеним подручјима, али ни они нису одговарали. После бројних позива и молби које им је упутио Милојевић каже да је од њих добио усмени одговор да је закаснио са подношењем пројекта.

Од тог тренутка како тврди, почео је његов ход по мукама. Обраћао се свим министарствима, ресорним министрима, премијеру Александру Вучићу, председнику Томиславу Николићу па чак и Делегацији ЕУ у Србији. Од свих упућених молби добио је једино одговор из министарства за државну управу и локалну самоуправу који су му рекли да нису надлежни за решавање његовог проблема, већ локална самоуправа.

Милојевић истиче да је од 2014. године до данас више пута, о свом трошку, ангажовао грађевинске машине како би му рашчистиле земљу која свакодневно затрпава двориште и кућу. „Толико сам финансијски исцрпљен, да сам морао да подигнем кредит због тога. Само ове године сам платио око 8 000 евра за плаћање машина и радника“, прича он.

Милојевић каже да је „куцао на сва врата“, али да од 2014. године до данас није добио ни један писани одговор ни од кога и пита се, зашто га бар неко не удостоји званичног одговора па макар он био и негативан.

Глас западне Србије