све је мање земљишта на продају, а тамо где га има плаћа се сувим златом. Личи да ће се наредних година нешто слично дешавати километрима далеко, у подручју којим је трасирана најдужа гондола на свету.
У центру Златибора, речено је „Блицу" у једној агенцији за промет некретнина, приватних плацева на продају више скоро да и нема. Понеки који је преостао за продају кошта од 2.000 евра по ару у удаљенијим насељима Зова 3 и Гајеви, до 50.000 евра колико се вреднује ар у првој грађевинској зони. У другој зони за ар се тражи око 15.000 евра.
-Тражња за плацевима је као и раније – велика, али проблем је што више нема слободних парцела, - кажу у агенцији за промет некретнина.
Слободних плацева још увек има у државном власништву. Општина Чајетина је 1. септембра распитала Јавни оглас за отуђење грађевинског земљишта на коме је понуђено на продају 20-ак парцела што у самој Чајетини што на Златибору. Почетна цена ара у туристичком насељу излази и до 20.000 евра.
Дуго очекивана златиборска „Голд гондола", која ће спојити центар планине и скијалиште Торник, само што није почела са радом. Ова атракција најављена је као замајац новог поглавља у историји туризма на Златибору, развијања подручја на траси гондоле које ће се звати "Златни град" и које ће бити намењено здравственом и спортско-рекреативном туризму.
У овом делу Златибора налази се неколико села, у којима су цене плацева, како се реализација пројекта гондоле ближила крају, драстично расле. Једно од њих је Рибница у подножју Торника, у чијем атару се налази Рибничко језеро крај кога је стационирана међустаница гондоле.
-Док није кренула прича о изградњи гондоле, Рибница је била запећак на кугли земаљској, али више није тако. Овде све чешће навраћају и они који би да одмарају и они који би да купују земљиште. А његова цена расте, - прича за "Блиц" Бошко Петровић, Ужичанин који поседује кућу са имањем у Рибници.
У најбољем случају, каже он, ар плаца у Рибници до пре неку годину могао је да се прода за 3.000 евра, и то близу Торника.
-Један Чачанин је на самом путу за Торник, 600-700 метара од скијалишта, скоро купио плац за 7.000 евра по ару. Моја комшиница је прошле јесени продала четири ара за 20.000 евра. Да је сачекала годину дана могла је више узети јер ова и прошла јесен нису исте. Гондола само што није пуштена у рад, а цену плацева дигли су путеви које је недавно општина Чајетина, за само неколико дана асфалтирала по целом селу, - преноси Петровић.
Његов отац 2008. продао је четири ара за 12.000 евра. Он данас не би дао ар испод 5.000. На врата му је, прича, долазио један Београђанин и распитивао се за његов плац.
-Рекао сам да нисам спреман још увек да продам, јер знам да ће цене, како се Златибор буде све више развијао у овом подручју, и даје расти. Поручио ми је: "Ако будеш хтео да продаш – јави ми се." – каже саговорник „Блица".
У Рибници је продато ове године неколико плацева по ценама скоро дупло већим од некадашњих, али много је више оних који су мудро одбили понуде.
Поједини су се захвалили и на понуђених 10.000 евра по ару. У Шаиновцима, забитијем селу са друге стране Торника које није на траси годноле плацеве нико не да испод 3.000 евра.
Домаћини из Рибнице који су летос могли да понуде смештај су се овајдили боље неко икада. Због прилика са корона вирусом Златибор је био пун као око, а многи су тражили куће и викендице подаље од центра.
-Августа ове године на Рибничком језеру било је и по 2.500 људи дневно, што је незапамћено. Изгледало је на мору! Куће око којих нисам видео човека 30 година су биле издате. Туристи су аутомобиле, јер места није било, паркирали по шумама. Дневни најам куће летос је коштао 40 евра, дупло више него претходних година - препричава Бошко Петровић.
ГЗС/Блиц, В. Лојаница
