Драгачевски љубичасти кромпир: Уместо пиреа као да једете пудинг 


Vučić se danas obraća javnosti              U Srbiji danas još toplije, do 28 stepeni              Prvo su podgrevali proteste, a danas pitaju što kasni otvaranje - evo šta im je Todorović odgovorio              Gold gondola u izmenjenom režimu rada od 2. aprila              Gradovima i opštinama sredstva za inovativna rešenja u saobraćaju, akcenat na bezbednost dece              Besplatni mamografski pregledi u Ivanjici: Zakazivanja od 1.aprila              Požeški odbornici usvojili planove i programe za ovu godinu opštinskih preduzeća             

 
Драгачевски љубичасти кромпир: Уместо пиреа као да једете пудинг
Trenutno na sajtu: 592       |       Podeli:
11.11.2019 | 0 коментар(а)



Лучани – Када је Доситеј Обрадовић 1806. године у Београд донео две тешке вреће кромпира како би се гладан народ прехранио, нико није очекивао



да ће у годинама које следе ово поврће постати једно од најзаступљенијих у Србији.

Достојни Доситејеви наследници који су препознали значај кромпира свакако су Драгачевци, а њихов крај познат је и по нјавећем броју кромпираша.

Ратко Вукићевић већ 40 година бави се узгојем овог поврћа и док се неки жале како од кромпира добију само брух, овај вредни домаћин каже да у овом послу може и добро да се заради.

“Изузетно квалитетне плодове добили смо захаљујући сталним улагањем и стицањем нових знања. Пратили смо рад светских компанија које су далеко испред нас, усвојили смо неке од њихових принципа и данас смо ту где јесмо”, каже Ратко.

На плантажама Вукићевића рађа црвени, бели, плави, али и љубичасти кромпир, који је у Србију стигао са Анда.

“Можемо рећи да је то полудивља врста. У питању је сорта “блу стар” која нема перфектан облик, ни перфектно лице, али зато има перфектан укус и нарочито занимљиву боју меса. Јер, кад га пресечете он је љубичасте боје и кад се направи пире, имате осећај као да једете пудинг”, изјавио је за РИНУ, Коста Вукићевић, Ратков син.

У породични бизнис укључени су сви, па су Ратку лева и десна рука управо његова два сина који иако су се школовали у Америци одлучили су да се врате у Драгачево, а са њихових имања кромпир се продаје у целој Србији, али и извози у европске земље.

"Желели смо овде да радимо и стварамо. И брат и ја смо завршили факултете везане за пољопривреду, а у Америци смо завршили њихове курсеве који су специјализовани за кромпир, то знање које смо стекли желели смо да применимо у нашој земљи, а не у иностранству", рекао је Милош Вукићевић.

 

РИНА




PODELI:








Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 















 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
032 347 001
redakcija@glaszapadnesrbije.rs

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 155.850.662 посета
Тренутно на сајту: 592 посетилац(a)