koji nije štedeo sebe ni svoj život i ratne 1999. godine stigao je na Kosovo i Metohiju. Odmah se stavio na raspologanje Vojsci Jugoslavije i bio deo krvave borbe za Košare. Međutim, on je u toj borbi i nastradao. Iako duže od dve decenije nije među živima ovog junaka Srbija se i dalje seća, a u opštini Čajetina dobio je i ulicu sa svojim imenom. Svečanom otvaranju prisustvovao je i ambasador Ruske Federacije u Srbiji, Aleksandar Bocan - Harčenko, navodi agencija RINA.

-Ne radi se o materijalnim stvarima, ovo je pokazatelj odnosa dva naroda, i to se ne može oceniti. Otvaranje ulice stradalom vojniku je odnos Zlatiboraca i nas što je jako cenjeno. Ovo je odluka jednog naroda - kazao je N.E ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko.

On je dodao da je zahvalan na pomoći i saosećanju koje su Zlatiborci uputili ka ratom pogodjenim gradovima na istoku Ukrajine.

- Nijednog trenutka nismo imali sumnje u podršku i ljubav srpskog naroda, prepoznali ste teške trenutke i stradanje naroda i genocida u Donbasu. U Srbiji, u našem duhovnim dugim vezama postoji ljubav i postoji zelja da se iskaže pomoć - dodao je Harčenko.

Predsednik opštine Čajetina, Milan Stamatović, ističe da su Srbija i Rusija uvek bile i biće dve prijateljske i bratske zemlje. Kao i da je Rusija, uz Kinu, jedini veliki prijatelj Srbije u svetu, što se, kako je naveo, pokazalo kroz istoriju. Veliki ekonomski i politički partner, ali i glavni zaštitnik naših vitalnh nacionalnih interesa.

Ruski heroj je ratne ’99 godine svoh život dao za otadžbinu, njegovo telo na Košarama nikad nije pronađeno, foto: RINA

-Naša poruka jeste da je budućnost na istoku, a ne na zapadu. Na ovaj način štitimo interese Srbije i pružamo ruku prijateljstva i čuvamo tradiciju i ne smemo je narušiti i prekinuti. U nekom narednom periodu sigurno će opština Čajetina podići jedan spomenik ovoj Ruskoj jedinici koja je došla na prištinski aerodrom tokom jula 1999. godine i da se malo osvetli kroz ovaj spomenik ta akcija i doprinos te jedinice koja je u teškim trenucima uradila veliku stvar za srpski narod na Kosovu - kazao je Milan Stamatovć, predsednik opštine Čajetina.

Vitalij Glebovič Bulah je rođen 2. maj 1965. godine u selu Smidoviči u Habarovskom okrugu. U Omsku je završio vojnu školu 1990. godine. Učestvovao je u ratu u Azerbejdžanu. Nikada nije utvrđeno šta se tačno desilo sa njim, niti je njegovo telo pronađeno. Kasnije je na albanskoj televiziji emitovan snimak na kojem se vidi telo krupnog muškarca u uniformi Vojske Jugoslavije, kao i pripadnik terorističke Oslobodilačke vojske Kosova koji pokazuje ličnu kartu sa imenom Bulaha Vitalija Gleboviča.

GZS/RINA