и негативне "епитете" местима у којима живе или су их некада посетили и "пришивали" им разне добре и лоше особине. Иницијални пост, садржао је неколицину асоцијација на поједине српске градове, те је тако Чачак описан као престоница печења, али и кошарке, Ужице као колевка комплет - лепиња, а Нови Пазар као град мантија и фармерки.

Асоцијација на Панчево су лоши возачи, за Шабац важи да је мека крађе и половних аутомобила, док је Бор познат по руднику и хамбуреку (пљескавици у корама, за неупућене).

За Нови Сад, редитовци тврде да је европска престоница хомосексуалаца, неки кажу и културе уз напомену да љубазност није геј. Затим је ту и Зајечар за који кажу да је град бицикла, пива и румунске робе.

Ваљево асоцира на превару, Ариље на памук и Ивањица на малине. Стереотип везан за Суботицу је језив и тиче се депресије и самоубистава, док се Бечеј сматра местом где прво научиш да пливаш, па да ходаш.

У Ћуприји, тврде на Редиту, живе агресивци, у Пироту циције и шкртице. Лесковац је синоним за роштиљ и паприка, а у „Врање нема лагање", али нема ни свих, у српском језику познатих падежа.

Крагујевац се тужних деведесетих "окитио" називом "долина глади", а Ниш се прославио по темпераменту, хумору и кафанама које се ретко кад затварају.

Занимљиво, Београд, да ли због величине или прогресивног повећавања броја становника није успео да сачува ниједан стереотип о себи, осим оног да су му грађани "надобудни" у чему су се многи учесници ове дискусије сложили.

ГЗС/Б92