Највећа дивља депонија у Србији постаје зелена оаза 


Vučić se danas obraća javnosti              U Srbiji danas još toplije, do 28 stepeni              Prvo su podgrevali proteste, a danas pitaju što kasni otvaranje - evo šta im je Todorović odgovorio             

 
Највећа дивља депонија у Србији постаје зелена оаза
Trenutno na sajtu: 550       |       Podeli:
20.06.2021 | 0 коментар(а)



Пријепоље – Неколико метара високо брдо смећа, на површини од 2,5 хектара, које се налазило
Депонија Стањевине некад и сад - фото: ГЗС

уз саму десну обалу Лима у Пријепољу ускоро ће постати прошлост. Удруженим снагама државе и локалне самоуправе, највећа еколошка црна тачка у Србији депонија Стањевине, се санира и рекултивише, а некадашње ругло читавог региона постаће парковска зелена оаза.

 „Није био проблем како исфинансирати уклањање депоније, него шта даље са смећем. За то су требали планови Републике Србије, воља Владе да она трасира пут отпада како би се знало ко у којој фази шта ради и које су и чије обавезе, ко одговара за коју фазу и кад су се све те коцкице трасиране од Владе РС склопиле, тек онда су се стекли услови да се уђе у решавање овог проблема”, казао је за Глас западне Србије председник општине Пријепоље Владимир Бабић.

       Владимир Бабић, председник општине Пријепоље - фото:ГЗС 

 И управо захваљујући одлучности државе да се овај еколошки проблем реши, суморне слике, смрад и потенцијално легло заразе су коначно постали прошлост. Санација депоније Стањевине приводи се крају а пројекат је урађен по свим еколошким и европским стандрдима.

 

       Горан Стиковић, шеф градилишта - фото:ГЗС 

„Урађени су биотрнови који треба да елиминишу гасове који се тренутно налазе у депонији и који су фактички пломбирани. Они се хоризонтално провлаче, долазе до биотрнова који их извлаче на површину и фактички су сасвим безбедни, нема опасности да дође до експлозије”, каже шеф градилишта Горан Стиковић.

 Заменик председника општине Есад Хоџић истиче да санација задовољава све аспекте и услове, како еколишке, тако и санитарне и визуелне што је од изузетног значаја за грађане Пријепоља, али и за пролазнике.

      Есад Хоџић, заменик председника општине - фото:ГЗС

 „Сви који пролазе сада овуда неће знати да је то била депонија, чак и ми који смо овде деценијама живели са овим смећем, верујте, да сада када прођемо не верујемо да је ту била депонија. Када се она још и озелени, посаде тује и друго зимзелено растиње ово ће да буде парк, зелена оаза”, рекао је Хоџић.

 Али, санација Стањевина не решава проблем депоновања смећа, па се истовремено у сарадњи са ресорним министарством и суседним општинама Прибој и Нова Варош приступило градњи трансфер станице Бањица.

 „Вредност грађевинских радова је 92 милиона динара и када се то заврши, пријепољски отпад који се тренутно депонује на прибојску депонију, тада ће се довозити на трансфер станицу где ће се пресовати и тако запакован отпад даље иде на регионалну депонију Дубоко”, рекао је заменик председника општиине Хоџић.

 Санација дивље депоније Стањевине - фото:ГЗС

А колико је овај пројекат санације депоније Стањевине важан за Пријепољце, најбоље описује реченица коју у овом бајковитом градићу на ушћу Милешевке у Лим често можете чути јесте да ће се историја овог града у будућности делити на време пре и после санације Стањевина и да је држава управо на овом пројекту доказала да Пријепоље никада више неће бити на маргинама.

Глас западне Србије

 

 

 

 





PODELI:








Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


Prijepolje

Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 















 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
032 347 001
redakcija@glaszapadnesrbije.rs

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 155.839.019 посета
Тренутно на сајту: 550 посетилац(a)