Žarko Ilić doktorirao na kartama Srbije 


Još jedan suv i topao februarski dan pred nama              Majstori violine na otvaranju Pršutijade u Mačkatu              Vesić: Premijerski mandat treba da pripadne predstavniku SNS             

 
Žarko Ilić doktorirao na kartama Srbije
Trenutno na sajtu: 194       |       Podeli:
24.11.2023 | 1 коментар(а)



Nova Varoš - Novovarošanin odbranio disertaciju "Istorijska kartografija Srbije i Stare Srbije u drugoj polovini 19. i početkom 20. veka".

Prvo delo u srpskoj istoriografiji u kojoj su kartografske predstave Srbije i Stare Srbije na jednom mestu. Prvi topografski premer Srbije uradili su srpski oficiri 1881-1895. godine.

Žarko Ilić (28), Novovarošanin, istraživač saradnik Filozofskog fakulteta, na katedri za Istoriju srpskog naroda u novom veku, od petka 24. novembra 2023. godine je – doktor istorijskih nauka.
Ilić je odbranio doktorsku disertaciju „Istorijska kartografija Srbije i Stare Srbije u drugoj polovini 19. i početkom 20. veka“, urađenu pod mentorstvom prof. dr Danka Leovca.

Dr Žarko Ilić sa članovima komisije i mentorom 

-Disertacija je prvo delo u srpskoj istoriografiji u kojoj su kartografske predstave Srbije i Stare Srbije predstavljene na jednom mestu, objašnjeni glavni pravci u razvoju srpske kartografije, prikazan transfer znanja koji se kroz kartografiju vršio u naučnom svetu 19. veka, ali isto tako i delo u kojem se na jednom mestu razmatra upotreba i značenje navedenih pojmova u periodu Novog veka, što je bilo neophodno za ispravno razumevanje geografske terminologije prisutne na kartama centralnog dela Balkanskog poluostrva – naglašava Ilić.

Sabirajući brojnu građu, mladi istraživač je prvi deo doktorske disertacije posvetio analizi geografskih pojmova korišćenih na prostoru Balkanskog poluostrva u periodu Novog veka, a koji su povezani sa geografskim pojmom Srbije, i od 30-ih godina 19. veka, sa geografskim pojmom Stare Srbije, kao što su: Srbija, Stara Srbija, Makedonija, Bosna, Hercegovina, Gornja Albanija / Arnautluk i Bugarska. Dao je i odgovor na pitanje na osnovu kojih izvora je u geografskoj literaturi i kartografiji ograničavan pojam Srbije u periodu nakon nestanka srpske srednjovekovne državnosti, pa sve do njene obnove početkom 19. veka. Ukazao je i kako je došlo do formiranja geografskog pojma Stare Srbije i koji su sve elementi uticali na povlačenje granica ovog pojma u srpskoj nauci, te na koji način su Srbi definisali svoj etnički prostor i pod kojim uticajima su povlačili granice „srpske zemlje“ ili „srpskih zemalja“.

Ilić je istraživao kako su nastajale geografske karte, kako su Srbija i Stara Srbija sa odmicanjem 19. veka, postajale sve poznatija teritorija u evropskoj kartografiji, sa posebnim naglaskom na geografskim odrednicama koje su autori koristili za oblast koja je nakon 1830/1834. godine ostala van granica Kneževine Srbije, kao što su bile Turska Srbija, Raška, Gornja Mezija, Stara Srbija. Uz uticaje i karte austrijske, nemačke, ruske, bugarske, francuske i drugih kartografskih škola, autor je pažnju posvetio i razvoju srpske civilne i vojne kartografije.

-Najvažniji trenutak u reazvoju srpske kartografije je prvi topografski premer Kneževine/Kraljevine Srbije, koji su uradili srpski oficiri u periodu od 1881 do 1895. godine – ističe Ilić.

Poslednje poglavlje doktorata posvećeno je etnografskim kartama, koje su ugledale svetlost dana u periodu od 40-ih godina 19. veka, pa zaključno sa 1914. godinom, u okviru kojeg autor ukazuje na njihovu političku pozadinu, razloge njihovog pojavljivanja u određenim vremenskim periodima, poruku koje su one slale, ali i verodostojnost prikaza rasporeda balkanskih naroda.

Karaule zavičaja

Žarko ne propušta da podseti kako su mu prošlost i njena svedočanstva još od mali nogu privlačila pažnju. Deo detinjstva proveo je u Gornjem Trudovu, selu na padinama Čemernice, koje je bilo na granici Kneževine/Kraljevine Srbije i Osmanskog carstva sve do 1912. Ovde je, kaže, često sam slušao priče i gledao ostatke turskih karaula u pograničnim selima.
– Svakako da je to doprinelo mojoj želji za upoznavanjem prošlosti i života naših predaka. Na ljubav prema istoriji uticao je i način na koji su moji profesori istorije u osnovnoj i srednjoj školi (Zora Gujaničić i Milan Rvović) prikazivali prošlost ljudskog roda. Čini mi se da sam već od petog razreda bio prilično siguran da će istorija biti moj poziv. Veliki deo osnovnoškolskog i srednjoškolskog obrazovanja provodio sam u iščitavanju knjiga koje su osvetljavale prošlost srpskog naroda, ali i onih iz drugih tema svetske istorije.

Desetka, pa nagrada

Za četiri godine (2014-2018) Žarko Ilić je završio studije istorije na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu sa prosečnom ocenom 9,84, odbranivši diplomski rad na temu „Poplave u Kneževini Srbiji 60-ih godina 19. veka“. Odmah započete master studije okončao je u septembru 2019. godine i za master rad „Prve geografske karte novovekovne Srbije“ dobio nagradu ,,Prof. dr Radmila Milentijević“ kao najbolji iz oblasti istorije.

Sa 24 godine Ilić je upšisao doktorske studije istorije na katedri za Istoriju srpskog naroda u novom veku. U periodu od septembra 2018. do januara 2020. godine bio je zaposlen u Narodnoj biblioteci Srbije kao voditelj kartografskog fonda. Od januara 2020. godine zaposlen je na Filozofskom fakultetu, a učestvovao je na više domaćih i međunarodnih naučnih skupova i autor je više od deset naučnih radova na srpskom i engleskom jeziku.

„Stara granica” i Trudovo

U dosadašnjem radu Ilić se doticao pojedinačnih pitanja iz istorije Starog Vlaha, posebno u periodu 30-ih godina 19. veka. Pisao je o postavljalju granične linije 1834. i selima koja će i dalje ostati u sastavu Osmanskog carstva i onima koja su se našla u okvirima srpske države.
– Planiram da najmanje jedan rad posvetim istoriji sela Trudova (razdvojenog 1834) u okviru kojeg će biti ukazano na sve one teškoće koje je nosio život na granici, ali i razliku u razvoju onog dela sela koji je ostao u Osmanskom carstvu i onog koji se našao u Kneževini, a kasnije i Kraljevini Srbiji. Čini mi se da se ti procesi mogu definisati: „jedno selo – dve sudbine“ – najavljuje Ilić.

GZS/Zlatar info (D. Gagričić)




PODELI:






Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


vesti nova varos zlatar info

Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (1)

  • Predislav Danicic

    A kakve su karte crtali komunisti po Sandzaku?



  •  













     


     

    © Глас Западне Србије
    Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
    032 347 001
    redakcija@glaszapadnesrbije.rs

    Импресум

    Статистика сајта:
    Прес: 153.627.644 посета
    Тренутно на сајту: 194 посетилац(a)