за поправке и одржавање шумских, сеоских и засеочких путева којима се извлаче балвани и огревно дрво, наговештава да би ускоро могле да буду закопане ратне секире између житеља нововарошких села и представника власти и шумара.

Сељаци из тих средина пишу петиције и оптужују да камиони натоварени трупцима ломе саобраћајнице које су ионако у лошем стању због конфигурације терена и слабих елемената коловоза. Прете и рампама, јер Шумско газдинство окреће главу на учињене штете, а узалуд су постављене и табле о дозвољеном терету. Шумари, пак, кажу да камиони нису њихови и да они плаћају ренту за газдовање шумама, те да граде и поправљају шумске путеве.

"Годишње се у државним шумама наше општине посече око 20.000 кубика четинара и лишћара. Недавно су на Воденој пољани, на Златару, при сусрету с купцима грађе, представници "Србијашума" најавили да ће се накнадом од 100 динара по кубику убирати два милиона динара, што ће шумари трошити за гориво механизације којом ће поправљати макадамске путеве. Тај трошак ће пасти на терет купаца грађе. Ово је, иначе, мала сума, али охрабрује, за почетак", истиче Раде Васиљевић, председник општине Нова Варош.

Шуме покривају 25.298 хектара, или 43,28 одсто територије општине Нова Варош, од чега је више од 9.000 хектара у приватном, а остало у државном поседу. Шумарство и прерада дрвета су, после сточарства, најзначајнија грана привређивања, јер обезбеђују приходе власницима забрана, али и запошљавајући велики број људи - од дрвосеча, рабаџија, па до превозника и стругара, а последњих година многи од њих раде и у погонима за производњу пелета.

У локалној управи подсећају на то да су тражили дда разговарају с руководством "Србијашума" у Београду о удруживању средстава за пробијање путева до неприступачних терена и лакшу експлоатацију "зелених рудника", али и низу других питања.

"Грађани замерају властима што се према шумама, које су, уз воду, највеће благо краја, годинама односе маћехински, те жмуре пред проблемима и неоправдано потцењују и запостављају област шумарства. Има више захтева да се анализа о стању у шумарству нађе пред одборницима СО", наглашава Васиљевић.

Овде се најчешће тврди да нема финалне прераде дрвета, нити удружене понуде и пласмана, него да се учинак стругара мери кроз даску, греде, рогове, летву и окорке. Упозорава се и на канале сиве економије, затим на то да је занемарено пошумљавање, да се биомаса не користи за грејање. Ипак, власнике шума највише брине што сушење стабала узима све већи данак.

Фото: Новости

"Суше се читави комплекси, као што је слућај у кањону Тисовице, поготову на левој обали, од Рутаваца према Смудиногама. За четири-пет година страдала је половина стабала на стотинама хектара, оморике падају а нико их не уклања. Збуњени смо и забринути, па од општине тражимо долазак стручњака из Института за шумарство да утврде узроке и кажу како спроводити мере контроле и заштите", апелују мештани Горњег Трудова и Дебеље.

Од оморике нема боље воћке

Под шатором сабора у Старом Влаху, весељак у шајкачи, од хармоникаша наручује песму "Оморика, велика банка". Пошто му овај одговори да не зна стихове и запита како иде песма, рече:

- Од оморике боље воћке нема, нит је заливаш, нити окопаваш...

- Па то ти се не слаже!

- Не слажем ни ја грање у омару, нити љуштим пањеве, како је заповедио шумар...

У свакој шали, кажу у Старом Влаху, има пола истине...

Самовласно заузеће

Секира и моторне тестере не залазе у шуме око чијег власништва трају спорови између сељака и Шумског газдинства. Реч је о такозваним самовласним заузећима, где се тужбе и жалбе потежу још од 1968. године, као што је случај с потесом Камаљ у Виловима, чија је површина 100 хектара, али и другим комплексима широм општине. Овде од старости и болести труну стотине кубика грађе. Суданији се, међутим, не назире крај.

Новости/Д. Гагричић