po glavi stanovnika oko 50 kilograma, što znači da je našoj zemlji potrebno oko 250.000 tona za domaću potrošnju. Od ukupne proizvodnje 50.000 tona ide u preradu.

Preradom i konzervisanjem krompira u Srbiji se, prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, bavi 18 kompanija, a ova delatnost obuhvata razne proizvode, od smrznutog pomfrita do čipsa i raznih grickalica koje se prave od krompira.

Ulaganje u proizvodnju krompira je skupo – minimalna investicija iznosi 5.000 evra po hektaru. Međutim, lošim čuvanjem, odnosno neadekvatnim skladištenjem, “ispari” više od 70.000-80.000 tona krompira koji dehidrira i postane neuslovan, odnosno ne može da se koristi za dalju preradu.

Srbija je, prema rečima agroanalitičara, nekada bila zemlja krompira, dok je danas postala veoma zavisna od uvoza. Samo na godišnjem nivou u Srbiju se uveze od 12.000 do 15.000 tona pomfrita.

Loše rezultate u preradi i konzervisanju krompira potvrđuju i podaci bonitetne kuće CompanyWall, jer se ukupna dobit ove delatnosti za samo tri godine smanjila skoro deset puta.

U 2020. godini dobit svih firmi koje se bave preradom i konzervisanjem krompira iznosila je 109.575.000 dinara, dok je u 2022. rezultat poslovanja pao na 11.191.000 dinara.

Veliki broj proizvođača kaže da je redukovao proizvodnju zbog visokih troškova energenata i đubriva, ali i nedostatka kvalitetnog semena.

Ipak, i pored svih problema nekoliko kompanija i dalje uspešno posluje.

Na prvom mestu liste najvećih dobitaša u delatnosti prerade i konzervisanja krompira nalazi se preduzeće iz Čačka – Chips way, koje je prethodne godine ostvarilo EBITDA od 12.241.000 dinara.

Fabrika za proizvodnju čipsa iz Čačka počela je sa radom 1971. godine.

„Tada smo bili prva i jedina domaća fabrika ovog tipa. Kroz istoriju smo širili svoje proizvodne pogone, osvajajući nova tržišta i potrošače kvalitetom i širokom lepezom proizvoda. Stručni kadrovi, savremena tehnologija i stalno unapređivanje proizvodnje danas pozicioniraju naš Chips Way kao jednog od lidera na tržištu slanih grickalica. Kompanija svoje proizvode osim u Srbiji prodaje i na više od 10 tržišta u Evropi, preko široke mreže distributera”, navode iz kompanije.

Na drugom mestu po uspešnosti u okviru delatnosti prerade i konzervisanja krompira našla se u 2022. godini firma Rikardo Ari iz Beograda.

Ovo mlado preduzeće posluje od 2019. godine, a rezultati iz finansijskih izveštaja pokazuju da se iz godine u godinu dobit povećava. Tako je u 2020. rezultat prema EBITDA iznosio 949.000 dinara, u 2021. ostvarili su 471.000 dinara, da bi prethodna godina bila najuspešnija sa dobitkom od 3.051.000 dinara.

Treće mesto liste najuspešnijih u delatnosti prerade i konzervisanja krompira zauzima preduzetnička radnja Tanje Gavrilović – MG iz Guče.

Kao i prethodniku i ovom preduzeću se povećava uspešnost poslovanja. Podaci pokazuju da je u 2020. rezultat poslovanja iznosio 350.000 dinara, zatim u 2021. – 748.000 dinara, i u prošloj godini EBITDA je iznosila 2.254.000 dinara.

GZS