na udaru olujnih i obilnih padavina neretko praćenih i gradom, koje nanose ogromne štete na poljoprivrednim kulturama ali dovode i do izlivanja reka prvog i drugog reda, bujičnih tokova i kanala.

Pitali smo direktora Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije, prof. dr Jugoslava Nikolića, zbog čega je ovaj deo naše zemlje stalna meta vremenskih nepogoda.

„Padavine su jedan od najvažnijih klimatskih elemenata. S obzirom na atmosferske procese i karakteristike reljefa, padavine su na teritoriji Srbije nepravilno raspoređene u vremenu i prostoru. Normalna godišnja suma padavina za celu zemlju iznosi 896 milimetara. Godišnje količine padavina u proseku rastu sa nadmorskom visinom. Suvlje oblasti, sa padavinama ispod 600 milimetara, nalaze se na severoistoku zemlje, kao i u dolini Južne Morave i delu Kosova i Metohije. Oblast koju čine Podunavlje, dolina Velike Morave i njen nastavak prema Vranju i Dimitrovgradu, imaju tokom godine do 650 milimetara padavina. Idući na istok, u oblast Homoljskih planina, godišnje sume padavina dostižu vrednosti blizu 800 milimetara. Slično je i u planinskim predelima na jugoistoku Srbije. Veća i kompaktnija oblast prema zapadu i jugozapadu predstavlja najkišovitije predele Srbije. Prema Pešterskoj visoravni i Kopaoniku vrednosti rastu do 1000 milimetara godišnje, a neki planinski vrhovi na jugozapadu Srbije imaju obilnije padavine, i preko 1000 milimetara. Dakle, karakteristike reljefa u Srbiji (raspored planinskih venaca, njihova orijentacija i položaj u odnosu na preovlađujuća strujanja vazduha koja su u našem regionu najčešće zapadna i jugozapadna, nadmorska visina i sl.), ali i karakteristike reljefa evropskog kontinenta (blizina Jadranskog mora, položaj Alpa i dr.) u kombinaciji sa atmosferskim procesima (najčešćim putanjama ciklona, kretanjem vazdušnih masa, preovlađujućem strujanju vazduha, prostornim rasporedom atmosferske energije nestabilnosti i sl.), uslovljavaju da se u zapadnoj i jugozapadnoj Srbiji na godišnjem nivou prosečno osmotri više padavina nego u drugim krajevima naše zemlje”, kaže za Glas zapadne Srbije, prof. dr Jugoslav Nikolić.

Poslednjih decenija utvrđeno je, da iako se ukupna količina padavina značajnije ne menja, ima promena drugih padavinskih obrazaca zbog izmenjenih klimatskih uslova (tj. zbog povećanja prosečne temperature vazduha u zadnjih 150 godina, koja povećava i sadržaj vlage u atmosferi). Drugim rečima u novijem periodu postoje povoljni uslovi za češće situacije sa većom količinom padavina za kratko vreme, koje izazivaju probleme sa kišnom kanalizacijom u urbanim sredinama i lokalne bujične poplave u brdsko - planinskom području.

Iako je zapadna i jugozapadna Srbija najranjivija na obilne padavine u našoj zemlji, ni ostali krajevi nišu pošteđeni. U poslednjih mesec dana Balkansko poluostrvo nalazilo se pod uticajem vlažne, umereno tople, ali i veoma nestabilne vazdušne mase u kojoj su pljuskovite padavine svakodnevne. Grmljavinski oblaci se razvijaju tokom dana, kada je zagrevanje podloge najizraženije, a slabe i raspadaju se najčešće u večernjim satima (osim kada se pojedinačne grmljavinske oluje organizuju u veće sisteme ili kada se premeštaju frontalne zone i sl - tada se aktivnost grmljavinskih oluja može produžiti do duboko u noć).

Nikolić ističe da se ni u narednom periodu ne očekuje stabilizacija i početak pravog letnjeg vremena.

„Prema raspoloživom prognostičkom materijalu, ni u narednom periodu se ne očekuje stabilizacija vremena – padavine će biti gotovo svakodnevne, zbog čega će na snazi ostati žuti i narandžasti meteoalarm, koje u ovim situacijama svakodnevno izdajemo na lokalnu veliku količinu padavina i pojavu grada u zoni pljuskova. Mesečne i sezonske prognoze ukazuju na suficit padavina i tokom jula (što znači da će periodi čestih pljuskovitih padavina i tokom juna i jula biti prekidani samo kratkotrajnim, prolaznim stabilizacijama), dok bi se duži periodi pretežno sunčanog, suvog i stabilnijeg vremena mogli očekivati tek u drugom delu leta i početkom jeseni (pretežno avgust i septembar).

Nestabilno vreme uslovilo je svakodnevno dejstvo Sistema protivgradne zaštite, tako da je u ovoj sezoni, do sada utrošeno ukupno 3899 raketa, čime su štete od grada svedene na minimum. Sistem u zapadnoj Srbiji je deo jedinstvenog sistema Srbije, koju čini mreža lansirnih stanica sa kojih se prema utvrđenoj meteorologiji, lansiraju rakete koje mogu da dosegnu cilj. A cilj je oblačna zona u kojoj se stvara grad, koja se identifikuje radarom. Apsolutna zaštita od grada ne postoji, ali se čini sve što je moguće da se štete maksimalno smanje. U cilju još bolje efikasnosti vrši se i izgradnja automatizovanih lansirnih stanica. Na ovom području projektovana je izgradnja mreže od 84 daljinske lansirne stanice iz domena radarskog centra Užice kojima bi se upravljalo iz radarskog centra bez posredovanja tz. strelaca.

Glas zapadne Srbije