a u ovoj godini obeležava značajan jubilej 130 godina organizovanog turizma na Zlatiboru, rečeno je na svečanoj sednici Skupštine Opštine Čajetina.

Predsednik SO Čajetina Arsen Đurić pozdravio je sve prisutne goste i istakao da je Dan opštine prilika da se pokaže šta se radilo u prethodnih godinu dana.

„Od prošlog Dana opštine radili smo vredno i ostvarili smo značajne rezultate. Možda najznačajniji projekat koji smo realizovali u duhovnom smislu prvenstveno je zemljište na Zlatiboru koje je opština Čajetina poklonila manastiru Hilandar u svrhu izgradnje edukativno – obrazovnog kompleksa za mlade. U saradnji sa ministarstvom zaštite životne sredine RS, Vladom Kranjevine Švedske i agencijama EU počeli smo projekat primarne selekcije otpada a otvorili smo i novi poslovni objekat KJP ’Zlatibor’ sa svim pratećim tehničkim objektima kao i zavidnim voznim parkom. Radovi na kompletiranju Agro biznis centra na Zlatiboru se privode kraju, kontinuirano se ulaže u mašinski prsten zlatiborskog Eko agrara, realizovane su opštinske subvencije za poljoprivrednike i sve u svemu osim turizma razvoj poljoprivrede je strateško opredeljenje opštine Čajetina. Ugodini obeležavanja 130 godina organizovanog turizma na Zlatiboru ugostili smo brojne medijske ekipe i tur operatore čak i iz udaljenih zemalja sveta. Svi oni su poneli pozitivne utiske a o najznačajnijem turističkom projektu opštine Čajetina zlatiborskoj Gold Gondoli izveštavala je Nacionalna geografija, jedan od najznačajnijih turističkih medija. Turistička ponuda u oblasti organizacije najvećih sportskih takmičenja uzima sve veći zamah. Na Zlatiboru se održava košarkaški turnir regionalne ABA lige, u sali turističko – rekreativnog kompleksa Zlatibor je održan boks meč za profesinalnu prvakinju Evrope a nedavno smo ugostili preko 300 takmičara i članova ekipa Svetskog takmičenja u moto krosu. Nismo zaboravili ni promovisanje amaterskog sporta organizacijom tradicionalnih Sportskih igara mladih. Na prostoru uz trasu gondole na međustanici ka Ribničkom jezeru završeni su pripremni radovi gde će biti izgrađeno 20 modernih sportskih terena. Uz pomoć sredstava iz republičkog budžeta intenzivno smo radili na obilaznici oko Zlatibora što će u značajnoj meri rasterititi u samom centru naselja”, kazao je Đurić.

Arsen Đurić, predsednik skupštine opštine Čajetina; Foto: Printskrin

On je poručio da je u prethodnih godinu dana urađeno mnogo ali da se u narednik godinu dana očekuje mnogo više.

„Mnogo smo radili, još više nas čeka ali se ne bojimo jer znamo da radimo za svoje mesto i svo stanovništvo opštine, ali i sve posetilaca Zlatibora”, zaključio je Đurić. 

Predsednik opštine Čajetina Milan Stamatović istakao je da se opština Čajetina u svojim razvojim planovima opredelila pre svega za masovni turizam.

„Nismo imali možda hrabrosti 2003. i  2004. godine kada smo radili master plan sa norveškim institutuom NIVA i sa našim renomiranim projektanskim  kućama i našim saradnicima. Strategija ne znaci nista ako to ne podkrepite planskom dokumentacijom, radili smo planove generalne regulacije za naseljena mesta Zlatibor i Čajetiniu negde u obuhvatu oko 1500 kvadratnih kilometara, to je prva faza. Kasnije smo radili i drugu fazu što je malo neobično za struku da obuhvatimo 10.000 hektara i da radimo plan generalne regulacije. Često puta nas kritikuju za prekomernu gradnju, ali svaki put moram da naglasim i sada radimo izmenu plana generalne regulacije i jednu i drugu fazu i prostorni plan. Kada saberete sve ovo samo 10 odsto cele teritorije obuhvaćeno je građevinskim zemljištem, to znači da je u 10 odsto obuhvaćena infrastruktura, magistralni put, putevi po selima, tako da to je nešto što je za mesta koja hoće da se razvijaju veoma skromno. Pod objektima je samo 1.4 odsto teritorije, odnosno  centar na Zlatiboru gde se mi trudimo da zadržimo taj neki planinski stil i da uvedemo to u red poštujući investitore, poštujući struku, iako nas nekada investitori ne ispoštuju pa odstupe od tih nekih pravila, od gabarita, od visine. Danas niko ne želi da gradi klasično bez građevinske dozvole, već svi dobiju dozvolu za manju kvadraturu, a kasnije naprave i to više nije krivično delo, već je prekršajna prijava i sitni novčani iznosi, to kažem jer zbog te neke negativne kampanje koja se prema Zlatiboru vodi često puta pred zimsku i letnju sezonu i moramo ponekad da demantujemo i kažemo onim ljudima kojima je to bitno. Skoro smo imali jednu zlonamernu objavu da je Zlatibor poplavljen. To su neke stvari sa kojima se susrećemo kroz ovaj posao ali naravno da nas to neće zaustaviti. Predstoji nam da krenemo sa nekoliko značajnih projekata koji će sigurno upotpuniti ovu turističku ponudu i dostići tu magičnu brojku od milion posetilaca, što automatski znači deset miliona noćenja, mislim da je to dovoljno od jedne male lokalne samouprave prema svojim građanima, prema svojim investitorima i naravno prema svojoj državi. Mislim da je to odgovoran odnos i da bi na taj način svi trebalo da razmišljamo i da se odreknemo nekih malih stvari u korist velikih i mi to radimo. Hoćemo da radimo odgovorno i ozbiljno imamo nameru da ove projekte realizujemo. Mislim da će Zlatibor potpuno drugačije izgledati kada se izgrade ovi terenu, a već su u nekoj radnoj fazi, kada se završi saobraćajnica prve konture ovih terena će biti vidljive i do nove godine ugledaće svetlost dana. Sledeća  faza je izgradnja golf terena, Zlatibor i čitav ovaj region izgradnjom golf terena i tog novog Zlatibora kako smo ga mi u radnoj verziji nazvali u našim strateškim planovima dobiće mnogo.  Bukvalno kada se završi taj novi Zlatibor biće stvarno Zlatni grad i donosiće prihode i naših stanovnicima i investitorima koji su uložili mnogo da sagrade svoje objekte da li su to hoteli, da li su to apartmani, ako neko ulaže milione evra u ovu planinu, u ovu opštinu mislim da je posao i obaveza lokalne samouprave da to poštuje, da čestita i da probamo da te malo neodgovorne  sankcionišemo i da  postanu primer dobre prakse investitora koji poštuju zakon, koji poštuju pravila i sve ono što je potrebno lokalnoj samoupravi i naravno državi Srbiji. Shvatamo u kakvoj teškoj situaciji je država Srbija mi smo se sami zato opredelili da tražimo svoje resurse na lokalu, koje mislim da ima svaka lokalna samouprava, vreme pred nama koje će pokazati da li smo bili u pravu”, rekao je Milan Stamatović predsednik opštine Čajetina.

Predsednik opštine Čajetina, Milan Stamatović; Foto: Printskrin

Svečanoj sednici povodom Dana opštine Čajetina prisustvovali su:  poslanik Narodne skupštine Republike Srpske Boris Spasojević, gradonačelnik bratskog grada Laktaši Miroslav Bojić, gosti iz bratske opštine Herceg Novi na čelu sa potpredsednikom opštine Mirkom Musturom, načelnik opštine Istočni Stari Grad iz Republike Srpske Bojo Gašanović, predsednik SO Istočni Stari Grad Vladimir Cincar, predsednik opštine Mojkovac Vesko Delić, predsednik SO Mojkovac Marko Janketić, predsednik opštine Vitina Srećko Spasić, poverenik manastira Hilandar Miloš Stojković, načelnik Zlatiborskog okruga Desimir Popović, gradonačelnica Užica dr Jelena Raković Radivojević, predsednici opština i skupština Zlatiborskog okruga, generalni sekretar Stalne konferencije gradova i opština Nikola Tarbuk i njegov zamenik Ivan Milivojević, reditelj Predrag Gaga Antonijević, sveštenstvo SPC, predstavnici Vojske RS, policije, tužilaštva, sudstva i brojni drugi gosti iz kulturnog i javnog života.

Pohvalnice opštine Čajetina dodeljuju se svim svršenim učenicima osnovnih i srednjih škola na teritoriji opštine Čajetina kao i svim svršenim učenicima srednjih škola u Srbiji koji imaju prebivalište na teritoriji opštine Čajetina, kao i dobitnicima diploma „Vuk karadžić”. Dobitnicima pohvalnice pripao je i zlatnik.

Osnovna škola „Dimitrije Tucović”, Čajetina:

Radibratović Mina, đak generacije i nosilac diplome „Vuk Karadžić”

Božović Tatjanam, nosilac diplome „Vuk Karadžić”

Knežević Andjela, nosilac diplome „Vuk Karadžić”

Aćimović Jovana, nosilac diplome „Vuk Karadžić”

Gukić Janko, nosilac diplome „Vuk Karadžić”

Božić Petra, nosilac diplome „Vuk Karadžić”

Škodrić Elena, nosilac diplome „Vuk Karadžić”

Pavlović Katarina, nosilac diplome „Vuk Karadžić”

Bujišić Milena, nosilac diplome „Vuk Karadžić”

Stamatović Andjela, nosilac diplome „Vuk Karadžić”,

Osnovna škola „Milivoje Borović”, Mačkat:

Krejović Jovana, đak generacije i nosilac diplome „Vuk Karadžić”,

Osnovna škola „Savo Jovanović”, Sirogojno:

Bojović Boško, đak generacije,

Užička „Gimnazija”:

Božović Iva, nosilac diplome „Vuk Karadžić”

Stevanović Jelena, nosilac diplome „Vuk Karadžić”

Dedović Danijela, nosilac diplome „Vuk Karadžić, 

„Medicinska” škola Užice:

Drobnjak Zorana, nosilac diplome „Vuk Karadzić”

Predsednik opštine Čajetina dodelio je zahvalnice pojedincima koji su se istakli svojim radom i uspehom u protekloj godini. Dobitnici ovog priznanja pored zahvalnice dobili su i novčanu nagradu.

MIhailo Janković, Mačkat

Novak Maksimović, Čajetina

Obrad Borović, Mačkat

Zahvalnicom predsednika opštine nagradjeni su i učenici koji su učestvovali na republičkim takmičenjima, a nagrade su im uručene na Vidovdan, 28. juna prilikom svečanog prijema i zgradi opštine Čajetina.

Opština Čajetina dodeljuje i zahvalnicu koja nosi ime „Zoran Tmušić”, nazvanu po novinaru i humanisti koji je mnogima za života neumorno pomagao. Na ovaj način biće otrgnut od zaborava. Ovogodišnji dobitnik nagrade je Dino park Zlatibor.

Za posetioce Dino park je otvoren pre šest godina i od tada ga je obišlo preko milion posetilaca. Park je postao centar porodičnog turizma i lokalitet djačkih ekskurzija iz celog regiona. Domaćin je mnogobrojnih dečijih festivala i domaćin mnogih međunarodnih dečijih književnih konkursa. Od samog početka rada, park je fokusiran na humanitarni rad. Uz pomoć opštoine Čajetina, poslovnih saradnika, posetilaca i ljudi dobrog srca, Dino park je organizovao preko 80 humanitarnih akcija. Donacije su uručene u preko 10 dečijih bolnica, velikom broju ustanova za decu i odrasle sa smetnjama u razvoju, dečijim sirotištima kao i pojedincima u najtežim životnim momentima.

Opština Čajetina obeležila svoj dan, dodeljena nagrade najboljim učenicima i zaslužnim građanima; Foto: Printskrin

Za humanost i ljudskost u teškim vremenima, dobitik nagrade „Zoran Tmušić” ove godine je Dino park Zlatibor.

Opština Čajetina zaslužnim kolektivima i pojedincima uručuje plakete „Dimitrije Tucović”.

-Kompanija „Deltaplast” d.o.o. iz Mačkata je proizvodno preduzeće koje proizvodnjom fleksibilne ambalaže za robu široke potrošnje, najviše za prehrambenu industriju. Osnovana pre više od 30 godina, posebnu ekspanziju i rekordan rast beleži u pslednje tri godine, kada je akcenat stavljen na dodatna ulaganja, razvoj proizvodnje, savremene tehnologije i zaposlene. Ova kompanije trenutno zapošljava 45 radnika.

-Plaketom „Dimitrije Tucović” nagradjuje se dr Biljana Pantović, pedijatar i načelnica službe padijatrije u Domu zdravlja u Čajetini.

Dr Biljana Pantović je rođena 1974. godine u Branešcima. Osnovnu školu završila je u čajetini, Srednju medicinsku u Užicu, a potom i Medicinski fakultet UB. Specijalizirala je pedijatriju 2011. godine na Univerzitetskoj dečijoj klinici u Beogradu. Zaposlena je u Domu zdravlja Čajetina od 2004. godina, a na mestu načelnika pedijatrije nalazi se poslednjih šest godina.

Jedan je od retkih pedijatara u Srbiji koji obavlja ultrazvučnu dijagnostiku u primarnoj zdravstvenoj zaštiti. Velikim trudom i zalaganjem u izazovnim godinama iz nas, da i pored nedostatka lekarskog kadra sa svojim timom održi visok nivo funkcionalnosti dečije službe, što često podrazumeva prekovrmeeni rad i dostupnost nakon radnog vremena.

-Udruženej za negovanje narodne tradicije „Zlatibor”. Udruženje je osnovano u čajetini aprila 2014. godine kao naslednik veterana iz nekadašnjeg KUD-a „Zlatibor”, koje je postojalo oko pet godina. Trenutno školu folklora u Mačkatu, Šljivovici, Krivoj Reci i Mačkatu pohadja oko stotinu polaznika, a udruženje ima ukupno oko 280 članova.

-Dobitnik priznanja „Dimitrije Tucović” je i Nikola Čumić, fudbaler ponikao na Zlatiboru. Užičanin po rodjenju, svoju karijeru započeo je u FK „Zlatibor” odkale je brzo otišao u užičku „Slobodu”. U tom klubu je porveo narendih devet godina, prošao svemladje selekcije i sa 16 godina zaigrao sa prvim timom. Za gornjomilanovački „Metalac”, koji se u tom trentku takmičio u najvišem rangu sprskog fudbala potpisao je ugovor sa 17 godina. Nakon Gornjeg Milnovca, branio je boje „Radničkog” iz Niša, „Olimpijakosa” „Sportinga” iz Hihona i „Lucerna”, a trenutno nastupa za novosadsku „Vojvodinu”. Za mladu reprezentaciju Srbije odigrao je pet utakmica.

-Dr Ranko Koprivica, profesor u penziji Agronomskog fakulteta u Čačku. Rođen je Prištini 1956. godine gde je i završio Agronomski fakultet. Doktorsku disertaciju odbranio je na Agronomskom fakultetu u Čačku, na kome je radio od 1983. pa sve do odlaska u penziju 2021. godine. Kao saradnik istraživačkog agro link centra, učestvovao je u formiranju mašinskog prstena i agrotehničkog centar u okviru zlatiborskog Eko Agrara.

-Priznanje „Dimitrije Tucović” postuhmno je dodeljeno građevinskom inženjeru, profesorskom profesoru, rponalazaču i stvaraocu Lazaru Jovanoviću. Rođen je u Užicu 1924. godine u porodici poznatih graditelja u tri generacije. Svoj radni vek je proveo u Institutu za vodoprivredu „Jaroslav Černi”, gde je svojim radom, znanjem i zalaganjem doprineo radu i ugledu same institutcije. Retke su oblasti u vodoprivredi u kojim anije dao doprinos koncepcijskim rešenjima, uvodjenjem novih metoda, kao i izgradnjom hidro tehničkih, hidroenergetskih i projekata vodo snabdevanja. Učestvovao je u izgradnji hidroelektrana Mavrovo, Bajina Bašta, Djerdap, kao i u projektovanju i izgradnji vodosistema mnogih gradova medju kojima su Čajetina, Užice, Požega, Čačak, Kragujevac.

-Destilerija „Prezident” iz Šljivovica. Tradicija pravljenja kvalitetne, domaće rakije šljivovice na planini Zlatibor traje više od 200 godina. Sam početak te tradicije vuče korene iz malog mesta Šljivovice. Ostala je misterija da li je rakija dobila ime po selu ili je selo ponelo naziv po rakiji.

Po zapisima sa kraja prošlog veka, u ovom selu se brojalo i do 30.000 stabala šljive. Otuda je i potekla kvalitetna rakija šljivovica, značajan proizvod ovoga kraja još od 1868. godine pa sve do današnjih dana, kada je rakija po receptu iz Šljivovice zvanično zaštitila svoje poreklo evropskim sertifikatom tako da niko u svetu ne može da koristi ovaj naziv.

-Dr Željko Spasenić, docent na FON-u UB. Rodjen je u Užicu 1989. godine. Osnovnu školu je završio na Zltiboru kao nosilac „Vukove diplome” i djak generacije. Srednju ekonomsku školu kao djak generacije i nosilac diplome „Vuk Karadžić” završio je u Užicu, a Ekonomski fakultet u Beogradu sa prosečnom ocenom 9,93 kao i master studije sa prosečnom ocenom 9,89. Doktorirao je 12. maja ove godine na Fakultetu organizacionih nauka UB sa prosečnom ocenom 10. Od 2019. zaposlen je na FON-a, najpre kao saradnik, a sada i kao docent.

GZS