произведено на сопственом имању које користи за прераду у финални производ.
„Прво сам кренула са кувањем слатког и са спремањем ликера, па се проширивало на компоте, џемове, сирупе и матичне сокове који су без адитива, конзерванаса и шећера и могу их конзумирати и бебе”, каже Светлана Јовановић за Агропрес.
Светлана никада није мењала рецептуру своје баке, али тврди, да је тајна, пре свега у посудама и воћу које је са овог поднебља злата вредно.
„Радим на старински начин, чар укуса је у земљаним посудама, али тврдим да се испод Опленца слива само злато које заврши у теглама или флашама. Оваквих производа има у Србији пуно, али воће које расте у нашој околини другачијег је укуса и мислим да је квалитет воћа на првом месту, а наравно и рецептура моје баке”, каже Светлана Јовановић Цаца за Агропрес.
Сирупи произведени у Светланиној радионици немају кап воде, а без шећера се производе џемови и пекмези који су последњих година интересантни странцима који радо долазе на дегустацију, али и да буду део радионице коју ова педесетједногодишњакиња организује у свом домаћинству.
„Многи су овде првенствено дошли да уживају у чарима овога краја јер кроз сеоски туризам стварно имамо шта да понудимо. Поред обиља воћа које је овде јединственог укуса и боје, многи желе да пробају нешто ново. Ове сезоне, волим да их понудим комбинацијом малине и вишње које преточене у слатко даје јединствен укус. То уједно може бити и намаз”, каже Јовановић.
Светлана за Агропрес одаје и рецепт за слатко од малина и вишања.
„Колико шећера, толико и воћа, ја ставим три килограма вишања и на пола кувања додам малине, све док има пене ја је скидам, када почну балончићи да се одвајају значи да је слатко кувано”, каже она.
Странци, али и домаћи гости имају прилику да у домаћинству Јовановића науче како се кувају џемови, слатко, али и производе сокови.
„Моја радионица има за циљ да свакоме пружи прилику да научи како се шта прави, ту сам да подучим, уз паролу `дођи, спреми и кући понеси`. Странци који нас посете, када пробају слатко имају жељу да науче на који се начин спрема. Презадовољни су када то што спреме понесу у своју земљу, и верујте, обавезно поново дођу", каже ова вредна домаћина из Горње Трнаве.
У блиској будућности, додаје Светлана, потрудиће се да у овај посао укључи сина који је одлучио да остане на селу заједно са снајом, али и да удружи жене из опленачког краја како би заједнички своје производе представиле не само у Србији, већ у читавом свету.
Агропрес
