Danas se slavi praznik svetog cara Konstantina i carice Jelene 


U narednih 15 dana zatvoren Vidovski tunel zbog radova              Kulturno leto u Tripkovi počinje 20. jula              Sabor frulaša Srbije u Prislonici ove godine 27. i 28. jula              Na Saboru violinista Srbije koji će se održati 16. 17. i 18. avgusta u Pranjanima, najviša saborska priznanja „MAJSTOR VIOLINE” biće uručena Vladanu Stefanoviću Šiletu, Draganu Mitroviću Gurbetu i Mišu Petroviću Ćubanu u Saborskoj areni, na stadionu Fudbalskog kluba „Brezak”              Obezbeđena sredstva za još 400.000 pametnih brojila              Deveti Sabor rokenrola večeras u Lučanima              Još dva programa manifestacije „Horsko sretanje pod Kablarom”              Na Zlatiboru održan 51. Sabor trubača Zapadne Srbije - predtakmičenje za Guču              Održana 4. sednica Opštinskog veća opštine Čajetina             

 
Danas se slavi praznik svetog cara Konstantina i carice Jelene
Trenutno na sajtu: 403       |       Podeli:
03.06.2023 | 0 коментар(а)



Srpska pravoslavna crkva i vernici danas proslavljaju praznik posvećen uspomeni na svetog cara Konstantina i svetu caricu Jelenu čijom je zaslugom proglašena sloboda hrišćanske veroispovesti.



U kalendaru SPC ovaj praznik je obeležen crvenim slovom kao zapovedni praznik jer se za ime cara Konstantina Prvog Velikog (274 - 337) vezuje Milanski edikt, jedan od najznačajnijih datuma u istoriji hrišćanske crkve koja je objavom ovog dokumenta 313. godine dobila sve privilegije zvanične vere.

Konstantina Prvog Velikog slave svi hrišćani kao prvog rimskog cara koji je oslonac našao u hrišćanskoj crkvi čiji su prvi kanoni ustanovljeni u vreme njegove vladavine, na Prvom vaseljenskom saboru u Nikeji, 325. godine.

Konstantin Flavije Valerije, potonji car Konstantin Prvi, rođen je u Naisusu (Nišu).

Posle smrti oca Konstancija Hlora 306. godine, proglašen je za avgusta (savladara) severozapadog Rimskog carstva.

Bio je mnogobožac ali veoma blagonaklon prema hrišćanima koji su tada smatrani za jeres.

Predanje kaže da mu se uoči bitke sa avgustom Maksencijem (312.) prikazao Časni krst što je protumačio kao Božju volju i počeo da gradi hramove u Jerusalimu, Carigradu (koji je po njemu prozvan Konstantinopolj), Rimu, Triru.

Car Konstantin krstio se tek kasnije, a prema nekim zapisima pred upokojenje.

Njegova majka, carica Jelena, zaslužna je za pronalazak ostataka Časnog krsta na kome je razapet Hrist, a taj događaj na Golgoti kraj Jerusalima pominje se na Krstovdan (27. septembra), praznik Vozviždenja Časnog krsta kada se slave imena svetih Konstantina i Jelene.

Carica Jelena bila je veliki pobornik hrišćanske vere, a proslavila se i kao graditelj hrišćanskih crkava i manastira.

Svetitelji se u Srbiji slave kao zaštitnici mnogobrojnih pravoslavnih porodica i kao esnafska slava.

U nekim selima Pomoravlja i Šumadije, Konstantin i Jelena su zavetna slava i običaj je da se na taj dan organizuju praznične litije.

Njihov kult je posebno negovan kod Rumuna i Grka za koje sveti car Konstantin isto što i Sveti Sava kod Srba.

 

GZS/RTV




PODELI:








Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


SPS SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA CAR KONSTANTIN CARICA JELENA

Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 















 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
032 347 001
redakcija@glaszapadnesrbije.rs

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 165.332.465 посета
Тренутно на сајту: 403 посетилац(a)