На имању Тодоровића у чачанском селу Миоковци малина се гаји на пет хектара. Ове године временске прилике нису им ишле на руку па су за сада своје засаде прскали четири пута.

„Између сваког прскања које је против трулежи користим други препарат, једном прихрану а једном стимулатор”, рекао је Ђорђе Тодоровић. Он додаје да је потребна едукација пољопривредника о средствима заштите и да би требало да се посаветују са стручњацима о свим мерама које примењују.

Ђорђе Тодоровић из чачанског села Миоковци - гаји малине, фото: ГЗС

„Када купујем препарате, кажу ми овога би требало више да се стави или овога мање, о верујем да је њихов савет добронамеран. Али треба слушати оне са којим воћар сарађује и ко је део његовог тима који учествују у производњи те малине”, истиче Тодоровић.

Момчило Ненадовић је своје кајсије старе седам година поред зимског и јесењег третирања, прскао још два пута у фази цветања, али каже да многи произвођачи због осетљивости ове воћке, да би дошли до бољег рода, прскају и до десет пута.

Момчило Ненадовић - гаји кајсије

„Желе да им ниједна не отпадне, да се разумемо која ће да отпадне нек отпадне. Свашта се користе како би остало што више. Има неки препарат, ја то никада нисам користио, када хоће мраз он служи да воћка не може да смрзне и до пет степени испод нуле”, каже Ненадовћ.

Седамдесетпетогодишњи Добросав Тодоровић каже да се време променила и да клима утиче на развој многих болести код биљака, али да здравље мора бити на првом месту.
„Ако неће да прска неће ни да роди, не могу људи ништа да уберу. Е сада, свакако требало би се водити рачуна да што мање се то ради, да људи уживају у чистом плоду и храни. Нико жив не зна како”, рекао је Тодоровић.

Добросав Тодоровић - гаји трешње

Иначе, стручњаци препоручују да се воће и поврће под млазом воде пере најкраће 30 секунди, а једно од решења је и прање у раствору воде и соде бикарбоне али само ако се остаци хемикалија налазе на плоду.

ГЗС