општине Бајина Башта у месту Злодол.

Марко Игњатовић, пословођа у Јавном Комуналном предузећу „12. септембар”, каже да су већином саниране оне веће које су на неприступачним местима.

Марко Игњатовић, пословођа у Јавном Комуналном предузећу „12. септембар”, фото: ГЗС

„У Бајиној Башти је лоцирано више од 50 дивљих депонија, неке су биле веће, неке мање, углавном, уз путеве, јаруге, ова коју данас чистимо је већа и једна је од последњих коју санирамо.

Уз помоћ Министарства заштите животне средине и локалне самоуправе, санирали смо скоро све, за шта нам је било потребно скоро месец и по дана. Многе депоније су биле на неприступачним местима, али смо успели да их уклонимо”, појаснио је Марко Игњатовић, пословођа у Јавном Комуналном предузећу „12. септембар” Бајина Башта.
Игњатовић је истакао да је скупљено око 64 тоне, око 85% пластичих флаша, лименки, папира, а 15 одсто шута и другог материјала, радис е на томе и да се убудуће предупреди дивље одлагање смећа.

Санирана дивља депонија у Злодолу крај Бајине Баште, фото: ГЗС

„Трудимо се да што више поставимо контејнера како би људи са сеоског подручја могли да одлажу отпад, такође и на кружним путевима који воде око Бајине Баште поставили смо доста контејнера у последњих пар месеци и максимално се трудимо да сваком селу излазимо у сусрет како отпад више не би бацали по потоцима, шумама, ливадама и слично. Према мом сазнању на територији Бајине Баште, требало би да се постави пар фото клопки, односно камера које ће бити постављене на депонијама које чешће ничу, како би људи престали да бацају смеће на тим местима, јер ће их, јер ће их инспекција кажњавати”, закључио је Игњатовић.

Санирана дивља депонија у Злодолу крај Бајине Баште, фото: ГЗС

Дивље депоније првенствено имају лош визуелан ефекат, те могу на више начина угрозити здравље људи и околног становништва, као и загађење ваздуха, воде и земљишта, па се општина Бајина Башта свесрдно труди да све детектоване депоније и санира.

ГЗС