Мирко Мијаиловић из златиборског села Гостиље, који је своје искуство стицао радећи у елитним ресторанима у главном граду Србије, преноси РИНА.
Ипак, луксузно опремљене угоститељске објекте заменио је за дедовину, вратио се у село из ког потиче и почео бавити производњом сира који није типичан за наше просторе.

"Ја сам осма генерација Мијаиловића која живи овде у Гостиљу на нашој земљи, нисам желео то да прекинем. Од како сам отишао, знао сам да ће тај пут бити привремен и да ћу се опет врратити. Тако је и било. Трудио сам се да што више научим где год сам радио, а то знање применићу у мом селу, јер је управо Златибор идеалан за производњу сира", казао је за РИНУ, Мирко.

Мирко је млеку додао вредност и данас производи чувени сир на падинама Златибора, Фото: РИНА

Његова породица генерацијама уназад бави се сточарством, а Мирко је одлучио да млеку да додатну вредност, и са својим стеченим знањем и примањима почео куповати опрему. Иако је имао другачије планове, дошла је пандемија корона вируса па су све припреме убрзали. У међувремену упознао је и своју садашњу супругу која га је подржала у тој намери и заједно су београдски асвалт заменили пашњацима.

"Мој отац је свакодневно млеко предавао у једној локалној млекари, кад су почеле прве мере затварања угоститељских објеката они су обуставили откуп, а мој отац је био приморан да то млеко баци. Ја сам за један дан спаковао опрему, повезао све што је био неопходно, научио рецептуре и упустио се у нешто потпуно ново", каже млади прозвођач сира.

Оно што је из ове породичне млекаре изашло као финални производ био је јединствен сир прављен по алпској рецептури, код ког је током смирења најважнији процес зрења.

"Из искуства сам установио да од четири до шест месеци је минимално време за које ће се тај сир показати у најбољем светлу. Све што дуже остане да зри, изгубиће влагу и биће интезивнијег укуса, што му даје додатну арому", каже Мирко и додаје да је у читавом процесу производње овог несвакидашњег сира за наше поднебље, најважнији квалитет млека, па овај Чајетинац посебну пажњу посвећује исхрани своје стоке.

"Сено највише утиче на ту ароматику алпског сира које млеко носи, што касније прелази у овакав један производ", закључио је Мирко.

Имајући у виду веома проблематичну откупну цену млека, његова прерада свакако је један од начина просперитета сточара који се баве млечним говедарством. Мирко из Гостиља, будућност види у органској производњи високо квалитетног сира без икаквих адитива, у чијој производњи је, како каже, најважнија подршка породице. На овај начин можда и чувене трустичке атракције у овом делу српске планине добију и нови бренд а то је алпски сир на златиборски начин.

ГЗС / РИНА