успона средњовековне Србије. Из богатих рудних жила стизало је сребро, олово и бакар, које је омогућавало значајне приходе владару.

Прве сигурне вести о Руднику су од пре 730 година, лоцирајући га у „Сремску земљу“ краља Драгутина. Документ од 17. октобра 1296. године се односи на 1293. годину, када је један већи дубровачки караван опљачкан од стране Станислава Црвеног, локалног властелина са Рудника. Тада је на саслушању Дубровчанин изјавио: „ego eram in Seremo in contrata de Rudinico.“

Врло брзо након почетка експлоатације руде у Србији у средњем веку, започето је ковање новца. Након Брскова, друга ковница новца отворена је на Руднику. О рудничкој ковници сазнајемо посредно из историјског извора из 1303. године, који поред брсковских динара помиње постојање и оних из других делова земље. Нумизматичари смарају да ове вести, од пре 720 година, упућују на ковницу Рудник која је тада припадала краљу Драгутину.

Острвица се први пут помиње пре 700 година. Приликом сукоба Стефана Дечанског и Владислава II, сина краља Драгутина. Након што је Стефан Дечански крајем 1323. године заузео трг Рудник, угледни дубровачки трговац Менче Менчетић (вероватно и кнез насеља на Руднику) затворио се у тврђаву Острвицу, заједно са другим Владислављевим присталицама. Сукоб се завршио повлачењем краља Владислава са Рудника и ослобађањем дубровачких трговаца.

Глас западне Србије