будућности Сабора, али и о иновацијама које ће се ове године по први пут наћи у програмским садржајима.
Марковић је мишљења да ће ова манифестација трајати још дуго, али оно што му смета јесте однос појединих трубача које је управо Сабор прославио. „Трубачи морају да схвате да Гучу не смеју да пљују. Ја сам много пута побеђивао и добио сам све што се може добити захваљујући Сабору трубача“, каже Марковић и додаје да му је част што може да ову манифестацију представи у свету, али и да тај свет доведе у Гучу.
Председник Саборског одбора Слободан Јоловић и Бобан Марковић, фото: Г. Оташевић
Што се тиче евентуалне могућности да буде један од чланова жирија као и новог начина оцењивања Марковић каже да трубаче то не треба да интересује.
„ Њихово је да свирају најбоље што умеју, Ја сам себи увек био жири и сам себе осуђивао ако не одсвирам квалитетно“, тврди славни трубач. Он каже да је било тренутака на такмичењима када је по његовом мишљењу свирао одлично али је награда изостала, али и да се догодило да је по његовом критеријуму извођење било слабије а био је награђен.
„ Знате, сви трубачи који дођу у Гучу су добри и у питању су нијансе. Није проблем ако је нека финеса била одлучујућа, али ако неко заиста није добро одсвирао и то је очигледно, а жири га гура, е то није уреду. То не треба дозволити ма ко био у жирију“, категоричан је Марковић. Он поручује својим колегама да свако од њих мора да схвати да је и губитак и добитак једно исто за трубача, и да они треба да се боре да свирају најбоље што знају и да наставе да долазе у Гучу јер како истиче, не може Гуча без трубача као што не могу ни трубачи без ње.
Глас западне Србије
