Тара у загрљају медведа 


U Srbiji danas temperatura do 23 stepena              U Skupštini danas konsultacije o izboru zamenika predsednika radnih tela              Novopazarski srednjoškolci najbolji u regionu              Plan rasturanja Republike Srpske!? Dodiku rade o glavi, ucene stižu i predsedniku Srbije              „Dodatna nastava” za najperspektivnije mlade fudbalere Borca              Zašto investirati u Zlatibor - 10 biznis ideja              Donacija Ženskom centru Užice              Rekonstrukcija fontane na Gradskom trgu             

 
Тара у загрљају медведа
Trenutno na sajtu: 510       |       Podeli:
30.01.2017 | 0 коментар(а)



Бајина Башта - Бајина Башта има Тару и Дрину, и још понешто... Шарм, харизму и природни крајолик који одузима дах, ендемично дрвеће, разнолико биље

и најразноликији животињски свет у региону.
Бајина Башта има медведа...

На простору те општине налази се готово комплетна популација медведа која насељава територију Србије. Од близу 70 јединки, више од 50 њих је регистровано на простору Националног парка Тара.

Службеници Националног парка у сарадњи са Српским тимом за медведе, последњих година настоје очувати и унаприједити популацију те највеће европске копнене животиње. На том плану спроводе активности изучавања, праћења али упознавања јавности са шумским дивом.

"Битно је предочити друштву да медвед није звер, штеточина и опасност за људе, он је само део природе којој бисмо се требали ми прилагодити", наводи шеф чувара природе Националног парка Тара, Миодраг Петровић.

У прошлости нису спровођене статистичке анализе бројног стања медведа, већ се њихов број износио само у извештајима пријављене штете. Често су се те бројке преувеличавале због евентуалне наплате, а у извештајима су медведи навођени као звери које могу појести по 500 килограма кукуруза и по 30 оваца.

"Како један медвед од просечних 200 килограма може да поједе толико, јасно је да реч о лажним исказима", каже Петровић.

Од плишаног меде до звери

Интересантно је да медвед симболизује најбољег пријатеља и прву играчку у детињству, а касније прераста у синоним звери и опасности.

"У једном обданишту смо спровели истраживање која је била прва играчка са којом су се малишани сусрели, и које се животиње највише боје, одговор је био исти… медвед. Запитамо се како је плишани меда, који је мекан и драг прерастао у зверку која улива страх, па проблем је у нама, људима", сматра Петровић.

Деведесетих година прошлог века, локално становништво, односно радници Шумарства имали су прилику да одгајају два младунчета медведа којима је мајка страдала у криволову.



Мечићи Марко и Муса, који су добили имена по познатим актерима културне баштине Србије, живели су са људима више од две године.

"Радници шумарства су их отхранили на цуцулу, били су готово па скроз питоми. С њима су јели, купали се у језеру, били део окружења. Колико год да су навикли на човека нису били за играње јер је њихова игра могла озбиљно да повреди. Шта се десило касније... постоји неколико верзија приче. Једни кажу да је један завршио у приватном зоолошком врту, а да је други убијен, нико то са сигурношћу не може да потврди. Проблем тих мечића је био што се нису плашили људи јер су навикли да добијају храну од њих, а опет нису били способни да живе у дивљини", присећа се становник Бајине Баште, Желимир Јокић.

Хранилишта и Фото лов

Саставни део пројекта праћења популације медведа у Националном парку Тара је постављање хранилишта за те животиње на устаљеним локацијама.

"Медведима је место у дивљини, и ми их не хранимо, него у месецима оскудице хране их дохрањујемо како се животиње не би кретале ка насељеним подручјима", наводи Ранко Милановић из Националног парка Тара.

Хранилишта медведа су саставни део живота тих шумских дивова већ задњих 20 година, тако да су на тим местима постављене "фото замке" које се активирају на покрет. Осим примарне функције надзора и евидентирања, "фото замке" и хранилишта су део пројекта туристичке понуде тог краја у форми Фото лова.

"Тренутно се налазимо у завршној фази припреме пројекта, имамо пет активних хранилишта, а у току је оспособљавање објеката у којима би заинтересовани могли посматрати медведе изблиза и фотографисати их", говори Милановић.

У канцеларији за туризам Бајине Баште многи се већ распитују за понуду посматрања медведа. Према перцепцији поднебља те животиње се другачије третирају, па тако наилазе људи који дословно хрле медведу у загрљај, док има и оних који се задовоље сувениром и посматрањем те животиње на слици.

"Стране туристе прво шта интересује је где могу да нађу медведе, односно, како се најбезбедније могу посматрати изблиза. Наше, домаће посетиоце интересује где их највише има како би избегли то место", каже Ирена Ћурчић из Службе за туризам Бајнине Баште.

Медведи иду у Босну

У оквиру активности праћена медведа, животиње се хватају, обележавају, а појединим јединкама се поставља и огрлица за праћење која је донела мношто запањујућих података.

Према информацијама добијених од огрлица за праћење забележени су случајеви силаска медведа у насељена мјеста, и то веома близу људи, а велики број њих препливава Дрину и прелази на територију Босне и Херцеговине.

"Од 13 маркираних медведа, њих шест је прелазило у територију БиХ, међутим када пређу, ретко који од њих се враћа назад на Тару. Женке су углавном везане за једну територију, док се мужијаци далеко више крећу", истиче Милановић.

Млађи медведи доста лутају, а рекордер се звао Милоје, који је за девет месеци прешао готово 2.000 километара крећући се у радијусу од 4.000 квадратних километара. Њему се траг губи на подручју општине Рудо, где се претпоставља да је одашиљач на огрлици отказао, односно да је животиња убијена јер је лов на медведе у БиХ дозвољен.

"Милоје као и остали медведи који прелазе Дрину, крећу се истим коридором на локалитету између Жепе и Вишеграда, а међу њима се бележи један који је стигао на Коњух и запутио се према Зеници, да би се опет вратио у кањон Дрине и презимио на Тари", наводи Ранко Милановић из Националног парка Тара.

Иако се истраживања медведа спроводе на територији Националног парка, те животиње нису искључиво са Таре, оне се крећу у региону западне Србије и источне Босне, немарећи за границе. Медведи су део природе за коју државна администрација не постоји, а не звери каквим их креатори граница сматрају.

Имена медведа

До сада је регистровано 17 медведа, док је њих 13 обележено и опремљено огрлицом за праћење.

Ради бољег распознавања, животињама су давана имена на основу примећених особина код јединки, а многи од њих су именовани у складу са традицијом поднебља.

Ево неких од имена медведа са Таре: Ђуро, Милоје, Милица, Мирка, Флекица, Оги, Рача, Љубинка, Добривоје, Дракче, Вера, Ранко, Видоје...

Ал Џазира




PODELI:








Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 















 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
032 347 001
redakcija@glaszapadnesrbije.rs

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 155.757.185 посета
Тренутно на сајту: 510 посетилац(a)