на Градском тргу. Прва награда је милион динара, друга 500.000, трећа 350.000 а понуде ће да буду отворене 14. новембра.
Пред вајарима је изузетно захтеван посао, поготово што није сачуван лик кнежев, нити о Страцимиру постоје ближи историјски подаци.
Циљ конкурса је добијање најквалитетнијег идејног решења за споменик кнезу Страцимиру, које на најбољи начин обједињује потребе непосредне локације, њеног окружења, којим се обезбеђује афирмација уметности и намера расписивача.
Смисао уметничког решења јесте да концепцијским и естетским вредностима, коришћењем скулптуралних, пластичних, симобиличких и материјалних елемената, као и прилагођавањем у постојећи урбанистичко – архитектонско – амбијентални контекст, утемељи историјско памћење на достојанство владарске куће Немањића и самог кнеза Страцимира као ктитора цркве Богородице Градачке (данашња Црква Св. Вазнесења у средишту Чачка).

Црква Светог Вазнесења у Чачку

Расписивач очекује да предложена решења буду у духу савремене визуелне уметности као трајни допринос садашњих генерација култури сећања на историјску личност првог реда, као упечатљиво обележје главног градског трга и самог града.
Именовани су чланови оцењивачког жирија: Божидар Плазинић, академски сликар (председник), Драгомир Ацовић, архитекста, члан Крунског већа краљевске породице Карађорђевић, професор др Радош Антонијевић, академски вајар, професор др Дејан Јечменица, историчар, мр Бојан Ковачевић, архитекта, Милица Петронијевић, историчар уметности и мр Небојша Савовић Нес, академски вајар.

Печат кнеза Страцимира

Основни историјски подаци о кнезу Страцимиру:

Старији брат Стефана Немање, родоначелника династије Немањић, кнез Страцимир, рођен je око 1110. Управљао је између 1168. и 1189. подручјем на северној граници српске државе, облашћу око Западне Мораве, данашњег Чачка и даље од Бреснице.
Градња Манастира Богородице Градачке, сматра се да је била око 1186–1189. године, јер се последњи пут њен ктитор, кнез Страцимир помиње у историјским изворима, 25. новембра 1189. у писму папе Климента III (којим препоручује новог дубровачког надбискупа). Није сачуван лик кнеза Страцимира, нити ближи историјски подаци. Један његов печат чува се у Народном музеју Србије, фотографија се налази у прилогу конкурсне документације, са осталом документацијом.

РИНА