Катран се још увек пече у златиборским селима 


Nagradni konkurs „Najlepše želje pišu se ćirilicom“              U Srbiji danas do 17 stepeni              Gondola od danas u redovnom režimu rada              Čestitke za nove uspehe i priznanja užičkih gimnazijalaca              Sportske igre mladih od sutra u Ljuboviji              Todorović: studija je pokazala da postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda ni na koji način ne ugrožava stanovništvo             

 
Катран се још увек пече у златиборским селима
Trenutno na sajtu: 410       |       Podeli:
10.08.2020 | 0 коментар(а)



Чајетина – Отпорни Златиборци цео свој живот проводе у суживоту са природом,
Фото: РИНА

од ње уче, прилагођавају се, али и њене потенцијале користе како би зарадили динар, Тако је било некада, а тако и сад. Само у златиборским селима још увек се могу видети мале зидане кућице у којима се пече катран – магични лек од смоле бора који се користи и медицини и фармацији. Иако је овај занат при издисају, Љубенко Радовић још увек по шумама трага за добрим пањем, како би од њега направио квалитетан катран, преноси агенција РИНА.

„То је црна течност, јаког мириса и опорог укуса. Деценијама уназад овде се пече од пањева црног бора и многи га користе у лечењу проблема са дисањем, код кожних инфекција. Људи у наше село долазе из свих делова Србије и купују на десетине килограма, касније од тога праве мелеме и креме. Катран се користи и као лек за животиње, јер се њим мажу њихове ране и брже зарастају“, каже за РИНУ овај искусни катранџија из Јабланице.

У златиборским селима од производње катрана некад су живеле и прехрањивале се читаве породице и то је био главни извор прихода. Сада се велике ватре пале само у неколико домаћинстава, омладина је изабрала друге, како кажу, чистије послове.

„Мој отац је имао нас осморо деце и све нас је ишколовао правећи и продавајући катран. Нигде није радио у фабрици већ само то код куће, а живели смо лепо. Сада само нас неколико се и даље тиме бави, нисмо одустали од катранџијског заната, Треба доста рада, може бити и напроно, али може да се заради. Цена једног килограма катрана креће се око десет евра”, каже Љубенко.

 

Највише смоле има у старом стаблу, а пањеви црног бора се ваде две деценије након сече. Катран се пече у катраницама. У земљи се ископа темељ и на њега се се зидају облице у ћерпове који се облепе иловачом. У катраницу се затим слаже луч, све то се прекрива отпадом од пањева и запали.

“То гори један сат времена док створи потребну температуру. Жар се зажари и кад се почне показивати црни дим, покривамо ситном земљом, затворимо пламен и гасимо. Оставимо само мало простора на средини, да има пламена како не бисмо угасили одједном”, поделио је Љубинко тајну свог заната.

У Јабланицу по катран и даље долазе купци из свих делова Србије, а од неких 1200 килограма луча добије се око 250 килограма изузетног катрана, па ако се то помножи са десет евра колико се креће цена ове црне течности, рачуница је јасна, као и порука – ко хоће да ради и заради увек има како.

 

ГЗС / РИНА




PODELI:










Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


Katran Zlatibor Cajetina

Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 















 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
032 347 001
redakcija@glaszapadnesrbije.rs

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 157.452.741 посета
Тренутно на сајту: 411 посетилац(a)