“Мејд ин Србија“ има купце по свету 


U Srbiji danas temperatura do 23 stepena              U Skupštini danas konsultacije o izboru zamenika predsednika radnih tela              Novopazarski srednjoškolci najbolji u regionu              Plan rasturanja Republike Srpske!? Dodiku rade o glavi, ucene stižu i predsedniku Srbije              „Dodatna nastava” za najperspektivnije mlade fudbalere Borca              Zašto investirati u Zlatibor - 10 biznis ideja              Donacija Ženskom centru Užice              Rekonstrukcija fontane na Gradskom trgu             

 
“Мејд ин Србија“ има купце по свету
Trenutno na sajtu: 518       |       Podeli:
19.11.2014 | 0 коментар(а)



Врхунски српски производ. На ове речи, вероватно сви у цугу помисле на Новака Ђоковића. Истина је да

Српски производи цењени широм света, фото - Новости

су наш тенисер, али и спортисти уопште најпознатији српски бренд. Чули су срећници из белог света и за нашу паприку, ајвар, шљиву, вино, ракију... Али упркос кризи која никако да се заврши, у Србији се праве, пакују и извозе и други производи. А не носе копачке и не држе рекет. Они са декларацијом и роком трајања, који су по квалитету стигли чак и у светски врх! Тражени су, радо куповани и трошени.

Постоји неколико производа „мејд ин Србија“ који су познати изван наших граница. И то не само од Вардара па до Триглава. Популарни су и у западној Европи, Америци, Африци, Азији. Интерном анализом нашег листа, на списку важних српских артикала нашло се много тога од хране, грицкалица, преко гардеробе, па до оружја.

Није тајна да су омиљени српски брендови „плазма“, „јафа“, „смоки“, „еурокрем“, „књаз Милош„, а пазаре се и даље углавном на Балкану и код наше дијаспоре широм света.

На листи производа који трају су и „најлепше жеље“, пршута, ајвар, кајмак, сир, ракија, малине... Иако их је савремена технологија оружја „прегазила“ пре много година, неколико производа наше „Заставе оружја“ и даље су веома тражени у иностранству - „ЦЗ 999 шкорпион“, „Е39“ и далекометна пушка „црна стрела“.

"Заставина" Црна стрела, фото - Википедија

- У веома суровој тржишној утакмици могуће је опстати само понудом производа изузетног квалитета - каже директор ове крагујевачке компаније Раде Громовић. - „Застава оружје“ је присутна на светском тржишту дуже од 160 година. Крајем осамдесетих појавио се ЦЗ99, санкције су омеле његов успех, али су наследници ЦЗ999 „шкорпион“ и ЕЗ9 у пуној мери афирмисали бренд „застава“. Посебно освојивши америчко тржиште, на којем је у последњих пет година продато преко 10.000 јединица.

Према Громовићевим речима, поред америчког тржишта и у остале делове света, пре свега тржиште Блиског истока и западне Африке у истом периоду је продато преко 30.000 јединица од чега су 2.000 у „лукс“ варијанти.

- Својом поузданошћу, лакоћом руковања и ефикасношћу, стране купце освојила је и „црна стрела“, далекометна антиматеријална пушка која има и атрибуте снајперске пушке - каже Громовић. - У производном програму годишње имамо близу 80 различитих артикала, а тиме смо једини светски произвођач који је у домену производње ловачког, спортског и војног оружја, са толико различитих производа.

На годишњем нивоу „Застава“ прода око 150.000 јединица, од пиштоља, карабина до митраљеза, бацача граната и других производа. Вредност извоза креће се од 40-45 милиона долара. Само у Америку извезу ловачко оружје у вредности око 12 милиона долара.

Фото - Новости

Као специјалиста за израду предмета од коже, новосадски „Мануал“ је одавно освојио светско тржиште. Мушке и женске кожне торбе, каишеви и несесери, пронашли су пут до купаца у свим републикама бивше СФРЈ као и у Норвешкој, Чешкој, Швајцарској, Шведској, Немачкој, Аустралији, Русији и Великој Британији.

Готово да нема водене грабљивице која се још није упецала на чачански мамац „ружно паче“. Зато предузеће „Агли Даклинг“ („Ружно паче“) своје варалице извози у чак 28 земаља света! Чак 88 одсто произведених вештачких мамаца за спортски риболов од укупне годишње производње иде за иностранство.

- Наш мамац постао је у свету познат још пре више од две деценије, када је фирма „Ружно паче“ радила у склопу чачанског „Графопромета“ - каже Драган Филиповић, сувласник „Агли Даклинга“. - Велико искуство и године тестирања дали су резултат и наши мамци постају познати широм света по непревазиђеној ловности. Највећи део посла у производњи ових варалица је ручни рад и технолошки поступак процеса производње је патентиран. Варалице настају од специјалне врсте дрвета - јужноамеричке балсе или афричког жутог дрвета самбе.

У овом моменту фирма извози у Канаду, Америку, Колумбију, Чиле, Русију, Литванију, Естонију, Украјину, Словачку, Италију, Финску, Немачку, Холандију, Јапан. У већ чувеном чачанском предузећу производи се више од 1.200 врста мамаца, у зависности од величине модела и његове декорације. Месечно се произведе од пет до 10.000 варалица. У Србији се ови производи могу купити само од фирме „Рибоспорт ММ“ из Ужица.

Пре неколико година, амбициозно је покренут пројекат са именом „Врхунски српски производ“. Требало је да се организовано, уз помоћ државе, нашим фирмама које праве квалитетне артикле из било које области, прокрчи пут на светско тржиште. Све то уз помоћ спортиста и уметника. Идеја је чак била да се широм Европе, Америке отварају радње, са српским асортиманом, који носи етикету „врхунски српски прозивод“. Било би ту неколико комисија, низ услова које прозивод мора да „положи“ да би би постао „топ“.

Српски слаткиши, омиљени у многим земљама, фото - урбанстандард.рс

Један од носилаца иницијативе Зоран Илић, директор компаније „Биомелем“, ипак, мисли да када је у питању популарност и продаја наших производа, робе широке потрошње, не може се говорити о великој популарности у свету, већ само у региону.

- Наши производи „добацују“ до нашег региона - каже Илић. - Мислим да је 12 земаља од којих треба да рачунамо и бивше републике СФРЈ, максималан број на ком су рецимо присутни вода „књаз Милош„ и „плазма“ кекс. Продају у појединим земљама спорадично постужу наши произвођачи ракија, од „жуте осе“ па надаље, вина, „фуд ленд“, „нектар“, или неко трећи. Направиће тренутан и кратак пробој, ако све је то недовољно да би се говорило о било каквој светској популарности.

Према Илићевим речима, српски прозвођачи су ослабљени и исцрпљени ратовима, санкцијама, лошом политиком претходних влада која није штитила нити развијала производњу до светске популарности.

- Очекујем од ове владе да подржи пројекат „Врхунски српски производ“ - ВСП, којим сви заједно треба да уђемо у креирање заједниког глобално препознатљивог бренда - каже Илић. - Да би се то реализовало потребно је да се формира дугорочно јавно приватно партнерство и да се сви ВСП српски произвођачи као уједињени извозници ставе и функцију мотора, или локомотиве привредног развоја.

Софтвери и системи управљања

Научници београдског института „Михајло Пупин“ запослени у предузећу „Аутоматика“ су захваљујући непрекидном праћењу технолошког развоја у области система управљања, обезбедили добру позицију на светском тржишту, чак и у озбиљној конкуренцији великих страних компанија.

Фото - Новости

- Реч је о квалитетним системима управљања, уређајима и софтверима различитих технологија који задовољавају високотехнолошке стандарде и могу да се примењују од локалног надзора до производње, преноса и дистрибуције електричне енергије - објашњава мр Миленко Николић, директор „ИМП-Аутоматике“. - Од 2001. године наши ДЦС системи управљања постављени су у око 70 одсто српских термоелектана и на свим агрегатима хидроелектрана. Друга област у којој имамо светске производе су системи за управљање саобраћајем односно за наплату путарине. Велико искуство у градњи и одржавању ових система, по речима нашег сарадника, омогућило им је да сличне пројекте реализују у земљама региона и Русији. Наши системи „наплаћују“ путарину на ауто-путу Сарајево - Зеница, а уговорили смо је и на делу ауто-пута у околини Бањалуке. Системе за надзор поставили смо у хидроелектранама „Вишеград“ и „Требиње“. Осим тога, надомак смо великих послова у Турској, Египту и Нигерији, и то по систему „кључ у браву“.

Највеће учешће у извозу

Највеће учешће у извозу Србије за девет месеци ове године имали су друмска возила - 1.621,2 милиона УСД, електричне машине и апарати (888,7 милиона УСД), поврће и воће (551,6 милиона УСД), житарице и производи од њих (526,5 милиона УСД) и одевни предмети (482,5 милиона УСД). Извоз ових пет одсека чинио је 36,2 одсто укупног извоза у посматраном периоду.


Извозне гране

Најстабилнији раст извоза у првих девет месеци ове године забележио је сектор примарне пољопривреде и лова од 21 одсто у односу на исти период претходне године - кажу у Првивредној комори Србије. - Деветомесечни извоз овог сектора износио је 660,8 милиона долара, а суфицит је 230,4 милиона долара, двоструко већи од прошлогодишњег. Значајан суфицит су још оствариле и производње прехрамбених производа - 607,6 милиона долара, електричних производа - 212,6 милиона долара и одевних предмета - 212,2 милиона долара. Највећи дефицит евидентиран је код експлоатације сирове нафте и природног гаса и хемијске индустрије. Убедљиво најзначајније извозне гране су производња моторних возила и приколица, са учешћем у извозу 17,4 одсто и производња прехрамбених производа - са 11,3 одсто учешћа у извозу.

Извор - Новости




PODELI:








Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


Рекламирајте се на порталу Гласа западне Србије

Телефон: 032 347 001 | Мејл: redakcija@glaszapadnesrbije.rs

Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 















 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
032 347 001
redakcija@glaszapadnesrbije.rs

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 155.750.252 посета
Тренутно на сајту: 518 посетилац(a)