Posle višednevnih protesta i štrajkova širom Srbije, centralne demonstracije održane su 5. oktobra 2000. u Beogradu, gde se na poziv Demokratske opozicije Srbije predvođene Zoranom Đinđićem okupilo više stotina hiljada ljudi.

Demonstracije u Beogradu 5. oktobra bile su kulminacija višednevnih protesta i štrajkova, organizovanih zbog odluke Savezne izborne komisije prema kojoj je trebalo da se održi drugi krug izbora za predsednika SRJ. 

Gradovi u unutrašnjosti Srbije danima su bili paralisani štrajkovima. Jedan od najžešćih udaraca režimu zadali su radnici Rudarskog basena "Kolubara" koji su istrajali u štrajku uprkos svakodnevnim pretnjama režima.

Demolirani kombiji policije na ulicama (Foto: arhiva Vremena)

Demonstranti su 5. oktobra u Beograd, na plato ispred Savezne skupštine, stigli u kolonama automobila, autobusa i kamiona dugačkim desetine kilometara iz čitave Srbije, probijajući buldožerima policijske blokade na putevima. 

Već u prepodnevnim satima policija je upotrebila suzavac kako bi sprečila demonstrante da uđu u zgradu parlamenta, ali bezuspešno. Oko 15 časova demonstranti na platou ispred Savezne skupštine predvođeni liderom Nove Srbije Velimirom Ilićem (u trenerci) ušli su u zgradu saveznog parlamenta. Zgrada je ubrzo demolirana i zapaljena, kao i obližnja zgrada RTS-a u Takovskoj ulici. Iz zgrade državne televizije koja je tokom ’90-tih zvana i „tv bastilja“ izlazili su novinari koji su tada uređivali njen program, dok je direktor televizije Dragoljub Milanović prebijen u obližnjem Tašmajdanskom parku.

Demonstranti ispred zgrade RTS-a (Foto: arhiva Vremena)

Jedan od junaka protesta bio je i Ljubisav Đokić, poznatiji kao Bagerista Džo, koji je svojim bagerom predvodio napad demonstranata na zgradu RTS-a. Bager je tokom demonstracija pogodjen sa više metaka. 

Policija je ubrzo prestala da pruža otpor i pridružila se demonstrantima. U večernjim satima 5. oktobra 2000. gradjanima se sa terase Skupštine Beograda obratio novi predsednik SRJ Vojislav Koštunica, a narednog dana, 6. oktobra Milošević je priznao izborni poraz i čestitao Koštunici. 

U demonstracijama je poginula Jasmina Jovanović iz Miloševca kod Velike Plane, koja je pala pod točkove kamiona. Momčilo Stakić iz Krupnja preminuo je od posledica srčanog udara. Povređeno je 65 ljudi.

Iz Skupštine je odnošeno sve pa ček i tepisi (Foto: arhiva Vremena)

Spomen obeležje sa likom Jasmine Jovanović otkriveno je 5. oktobra 2002. godine u parku izmedju ulica Kneza Miloša, Sarajevske i Mostarske petlje, nedaleko od mesta gde je poginula. 

12 godina od petoktobarskih promena jedino je Rasim Ljajić od lidera DOS-a sve vreme na vlasti, kao i Mlađan Dinkić koji je u to vreme predvodio grupu eksperata G17 plus. I Velimir Ilić se ponovo vratio na vlast, sada je ministar građevine ali je tokom ovih 12 godina prošao put od važnog lidera DOS-a, koalicionog partnera DSS-a Vojislava Koštunice do saradnje sa nekadašnjim ljutim protivnicima danas naprednjacima, u to vreme radikalima, i SPS-om čiji je režim oborio tog 5. okotbra 2000. godine.

Zapaljena Skupština (Foto: arhiva Vremena)

SPS čiji je Milosević bio neprikosnoveni lider tokom ’90-tih, vratila se na vlast 2008. godine. Nakon pomirenja sa Demokratskom strankom, SPS je postala deo vladajuće koalicije. U novoj koalicionoj vladi, formiranoj posle majskih izbora, predsednik SPS-a Ivica Dačić je premijer Srbije i ministar unutrašnjih poslova. 

Podsetimo i da je zahvaljujući SPS, marta 2004. izabrana i manjinska vlada Vojislava Koštunice, u kojoj je bila i G17 Mlađana Dinkića kao i Nova Srbija Velimira Ilića.

Demokratska stranka koja je pre 12 godina predvođena Zoranom Đinđićem bila ključna stranka u DOS-u, danas je u opoziciji i teškoj depresiji. Mesecima nakon što je izgubila parlamentarne i predsedničke izbore DS ne može da se konsoliduje, već tone u sve dublju unutarstranačku borbu u kojoj su „svi protiv svih“ dok se za prevlast bore aktuleni predsednik Boris Tadić, učesnik 5. oktobarskih promena i Dragan Đilas, koji se tada nije bavio politikom. 

Slobodan Milošević, koji je svrgnut 5. oktobra 2000. godine, umro je 11. marta 2006. od infarkta, u svojoj ćeliji u pritvoru Haškog tribunala. U aprilu 2001. uhapšen je u Beogradu zbog finansijskih malverzacija, a 28. juna iste godine izručen je Hagu gde mu je suđeno za genocid u Bosni i Hercegovini, ratne zločine i zločine protiv čovečnosti u Hrvatskoj i na Kosovu.

12 godina od 5. oktobra u Srbiji se i dalje živi teško. Ekonomska situacija je izuzetno loša, zemlja je pritisnuta opštom krizom duboko podeljena i dosta daleko od vrata EU. Predsednik Srbije je Tomislav Nikolić, lider SPS-a Ivica Dačić predsednik vlade, a najjača stranka u zemlji je Srpska napredna stranka predvođena Aleksandrom Vučićem. 

Povodom 10. godišnjice 5. oktobra, redakcija B92 napravila je poseban Specijal.

IZVOR: B92