један је од најбољих начина да се доживе све лепоте буђења природе. Сваког пролећа, и пре него што трава озелени, на „златној“ планини први весници топлог и сунчаног времена најављују крај зиме. Иако на планинским одсецима и брдским странама још увек има упорног снега, сићушни весници пролећа буде се из сна. Који су то најхрабрији становници златиборске флоре који у рано пролеће прошарају ливаде стотинама хиљада нежних цветова и одушеве бројне заљубљенике у златиборску природу?

Каћун, сићушни цвет богато обојених плаво-љубичастих латица, који с крајем зиме украси падине Златибора један је омиљених гласника пролећа. Настањује ливаде широм планине, расте под крошњама столетних борова, а може се наћи и у листопадним шумама. Ствара необично лепе пејжазе који су инспирација многим фотографима. Осим љубичастих, цветови могу бити беле, жуте или јарко наранџасте боје, а упорни трагачи који пронађу ливаду прошарану различитим нијансама Каћуна прави су срећници. Иако је од давнина овдашњим становницима познат под називом Каћун, неки га називају и пролећни Шафран. Занимљив је податак да је овај цвет у прошлости кориштен за бојење тканина, а многи му приписују и лековита својства.

Омиљени цвет најмлађих природњака, Висибаба, у народу се сматра посебним симболом. У рано пролеће може се наћи у сваком кутку „златне“ планине. Народни назив добила је због положаја цвета који је погнут попут какве старице. Симболише наду, утеху и просперитет. Према народном веровању поклања се некоме као порука да не треба губити наду и да леденој зими ипак долази крај.

Још једна биљка која цвета већ при првом наговештају пролећа је Црњуша, медоносни цвет који пун процват доживљава у марту. Тада су широка планинска пространства, шуме белог и црног бора, чак и падине са мало сунчеве светлости прекривени живописном ружичастом бојом. Црњуша је веома медоносна биљка и даје мед изузетног квалитета. Сасвим таман, скоро црн, по садржини минерала богатији је од многих других врста меда, а лако га је пронаћи на некој од тезги златиборске пијаце. Иако јој назив не одговара ведрини коју доноси са првим пролећним дашком ветра, биљка тако веселих боја најживописнија је природна појава у ово доба године.

Лепоте првих весника пролећа тешко је описати, али је у њима лако уживати. Народна веровања им приписују многа спиритуална и лековита својства. Било да су народна предања тачна или не, једно је сигурно, лече нам душу својом ведрином, украшавајући непрегледне ливаде Златибора и дајући нам наду да хладна зима уступа место сунчаном пролећу.

ГЗС