Његова серијска производња започела је 1936. године у Француској и првобитно је био намењен за подршку јединицама лаке пешадије.
Међутим, због својих слабијих карактеристика приликом кретања ван пута и на низбрдицама, тенкови су придодати коњичким јединицама. Због тога се приступило изради побољшане верзије која је носила ознаку Х-39, а одликовала се снажнијим мотором и већом дужином топа.
„Услед пораза Француске од стране Немачке у јуну 1940. године, укупна производња свих верзија тенка Хочкис била је ограничена на око 1200 возила. Током остатка рата Немачка и њени савезници користили су заробљене тенкове у неколико модификација на више фронтова, између осталог и на Балкану. У војсци Краљевине Југославије до почетка Другог светског рата налазио се одређен број Хочкис и Рено тенкова који су били заплењени након капитулације Краљевине“, рекао је Горан Новаковић, историчар у Народном музеју у Ужицу.
Историчар у Народном музеју у Ужицу, Горан Новаковић
Крајем септембра и почетком октобра 1941. на подручју западне Србије, Шумадије и Поморавља створена је већа слободна територија као база за ширење устанка. Током борби са немачким 3. батаљоном 749. пешадијског пука у околини Горњег Милановца онеспособљена су два тенка Хочкис, док је један тенк модел Рено остао у дефекту приликом повлачења немачке војске преко реке Деспотовице.
Након што су заплењени, тенкови су поправљени и један Хочкис и Рено су употребљени у опсади Краљева. Након ових борби Хочкиси су упућени у Ужице, где су 7. новембра коришћени у паради поводом обележавања Октобарске револуције.
„По напуштању слободне територије 29. новембра 1941. један тенк је остао у Ужицу, док је други избачен је из строја на неколико километара иза Партизанских вода на путу према Новој Вароши, где је остао услед дефекта. С тог места је 1946. пребачен у Ужице. Године 1961. приликом отварања сталне музејске поставке „Музеј устанка 1941. – Народа и народности Југославије“, поводом двадесет година устанка у Југославији, тенк је постављен на место на коме се и данас налази“, рекао је Новаковић.
У току 2020. године у оквиру пројекта „Партерно уређење платоа испред Народног музеја Ужице“ постављен је нови постамент за тенк, а на њему је извршена превентивна заштита и конзервација.
ГЗС
