gazeći vodu. Reka ostala bez čobana i stada, a sela čekaju turističke radnike. Carstvo divljine i tišine, uz vukendice ispod Smudinoga, moglo bi privući goste.

Gradnja brane i hidrocentrale „Kokin brod” na Uvcu, pre nešto više od šest decenija, skratila je tok jedne od najvećih njegovih pritoka - reke Tisovice.

Zlatarsko jezero je potopilo 4,8 kilometara luka i puteve od Sinca, gde je Tisovica padala u zagrljaj pešterskog delije, do početka klisure, koja je kasnije opustela i zaboravljena, pa je posećuju samo retki planinari, te lovci i drvoseče.

Četvrtina sela novovaroške opštine je celim atarom ili delom u slivu Tisovice, na toku dugom 19,5 kilometara. Reka kupi vodu sa severnih padina Javora, gde izvire, ali i sa visoravni Čemernice, ispod koje biju kraška vrela Bursać, Vrelo i Trudovačka reka.

- Tisovica je kroz klikove i litice usekla klisuru od sedam kilometara između sela Debelje, sa leve obale i Trudova i Gornjeg Trudova na desnoj strani. Otkako sela ostadoše bez naroda, a reka bez čobana i stada, koja su plandovala na obalama - zaraste klisura u jove i omorike. Već desetak godina se može proći samo rečnim koritom, gazeći vodu, a Neprelazni vir mora se zaobići preko stene. Na korito reke pala su stabla od jednog ili više kubika - kazuje Zoran Džekulić (57), iz Gornjeg Trudova, koji je nekad čobanisao po Prisoju, kupao se u virovima i hvatao ribu u vrške i koševe od pruća.

Pored vukova, lisica, jazavaca i druge divljači, koja se, inače, sreće u Starom Vlahu, ovde je i stanište vidri, a u pećinama i skrovitim okapčinama zimuju medvedi ili se vide tragovi na putu od Jadovnika prema Murtenici. Oni retki, koji zalaze u klisuru, kažu da u brzacima i virovima reke viđaju tek po koju pastrmku i podsećaju da je to od kada je negde krajem osamdesetih godina prošlog veka podignuta kamena brana nedaleko od ušća u jezero, radi veštačkog mresta mladice. Meštani susednog sela su u nekoliko navrata pokušali da je miniraju.

- Još poodavno je obijen ćošak brane i rečno korito se proširilo na moju parcelu, pa riba može uzvodno - kaže najstariji stanovnik kraja, Savo Vuković (97) iz Debelje i podseća na daleko veću muku sela: - Suše se šume u Smudinogama, Rutavcima i nizu omara.

Sečom se negde zaustavi sušenje, ali na drugim parcelama opet brzo proširi! Zbog strmog i nepristupačnog terena građa četinara teško se izvlači.

Meštani kažu da bi ovo carstvo divljine i tišine, uz vikendice ispod Smudinoga, kao i okolne znamenite lokacije i proizvode meštana, moglo da privuče goste. Međutim, Turistička organizacija "Zlatar" ne pokazuje interesovanje za prezentaciju i ponudu, dok se "na mišiće" popravljaju makadamski putevi preko Smudinoga i Prisoja.

-Tisovica je u prvom stepenu zaštite i kroz klisuru se može kretati uz najavu i pratnju čuvara. U pritokama je, inače, zabranjeno pecanje ribe - podseća Novak Pejović, upravnik ribarskog područja i rukovodilac čuvarske službe Specijalnog rezervata prirode "Uvac".

Uživanje - kajakaši na ušću reke

Savina stolica i pećina Durulja

Izgrađen je vidikovac "Savina stolica" u Debelji, ali nije uređen prilaz, niti raskresano drveće do kamenog udubljenja, vezanog za legende o zastancima na putevima Svetog Save raškom zemljom.

U podzemnim galerijama pećine Durulje, pod Javorom, mašta prirode stvorila je retko viđene ukrase, vodopade, jezera, kanjon ponornice, ali je to blago nedostupno posetiocima...?!

Samo jedna ćuprija

U klisuru ima samo jedna ćuprija i to u donjem delu, ispod zaseoka Vukovići. Obale zavičajne reke pre neku godinu spojili su Darko i Cmiljka Vuković, gastarbajteri u Nemačkoj. Povodanj je odneo i nekad čuvenu Kezovu ćupriju, na kiridžijskom putu za Novu Varoš.

Vukovići spojili obale zavičajne reke

-Predložio sam lovcima da od brvana napravimo ćupriju na mestu zvanom Preseka, blizu izvora Studenac. Spreman sam i da provedem namernike klisurom od Šibove vodenice do Kapilija, gde počinje klisura - nudi se Milić Topalovć (73), lovac iz Gornjeg Trudova.

GZS/Zlatar info

PROTESTI NA IZDISAJU, GOVORNICI KRITIKUJU GRAĐANE ZAŠTO IH NE PODRŽAVAJU