tako da ne prezaju da priđu ni do samih domaćinstava u potrazi za hranom. Već nekoliko noći upravo ova krupna šumska životinja obilazi selo Karoševina kod Prijepolja, pa su među meštanima zavladali stah i panika.

„Budimo se ujutru i vidimo ogromne šape. Odmah smo znali da je u pitanju medved, a kasnije smo ga videli i na sigurnosnim kamerama. On do sada nije nikoga napao, ali ipak nas je mnogo strah. Izlazimo iz kuća samo kad moramo”, kažu za RINU meštani Karoševina.

Usled ovogodišnje blage zime veliki broj medveda zapravo nije ni padao u hibernaciju, to su već krajem prošle godine mogli da zaključe u UG "Jadovnik" čiji članovi godinama unazad vode brigu o hranilištu za medvede i beloglave supove na Jadovniku. Do sada je ovo udruženje markiralo tri jedinke Miloša kome je ogrlica već spala, zatim Žarka i Boru.

Međutim, niko od njih nije prešao reku Lim i stigao do sela Karoševina, već je u pitanju neka druga, njima nepoznata jedinka.

„Za ovih 15 godina koliko hranilište postoji, ovo je bila najblaža zima. Ranijih godina medvedi bi na hranilište intenzvno dolazili u oktobru i novembru kako bi se pripremili za hibernciju, a prošle jeseni bili su samo par puta i odmah smo znali da će biti blaga zima. Malo su spavali, možda samo u januaru kad su bile velike padavine oko mesec dana, a posle su bili aktivni. Ukoliko bi ih padavine zatekle, pravili bi brloge na licu mesta. Oko 20 posto jedinki nikada i ne pada u zimski san, naročito mladunci u prvoj godini nakon što ih majka odbaci, pošto nemaju dovoljne zalihe masti za zimu”, kaže Vjekoslav Joksimović, predsedik UG "Jadovnik".

Mrki medvedi u Srbiji su strogo zaštićena vrsta, stoga je došlo do povećanja broja jedinki i oni šire teritoriju koju obilaze, pa se poslednjih godina sve češće mogu videti blizu naseljenih mesta. Stručnjaci kažu da medvedi nikad ne napadaju prvi, i da se kriju od ljudi jer se plaše.

„Medvedi su veoma jednostavani, dobrodušni i pozitivci, jako lako ih je pripitomiti. Smatram da su ljudi davno u istoriji imali neku ekonomsku isplativost sigurno bi još davno u potpunosti pripitomili medvede. Oni nemaju tu divlju crtu koja zauvek ostaje, na primer kao kod vuka, već postaju prave dobroćudne životinje. Zato bi trebalo da naučimo da živimo sa činjenicom da su oni tu u našoj blizini i da se što manje plašimo”, rekao je Petar Tubić iz Doboja koji je bez problema na planini Ozren pripitomio dve medvedice.

GZS/RINA