За две деценије, данашњи малишани неће знати како је изгледао њихов завичај, а на свест, схватања и идентитет читавог народа утицаће то ново, расрбљено окружење, објавила је "Политика" у штампаном издању.
Ово су основне побуде због којих је у Чачку недано основано Удружење грађана за очување градитељског, културног и природног наслеђа у Србији "Кнез Страцимир". У улози председника, архитекта и професор универзитета, др Милош Радовановић, описује шта се збива у добу чији смо сведоци:
"У полупустим селима руше се и затиру столетне куће и вајати, механе и станице за ћиру, а нарочито су на удару стара сеоска гробља. Ваде се и уништавају негдашњи белези од пешчара и тако ствара простор за нове покојнике и зараду алавих шићарџија и гробљанске мафије. Приучени и нестручни, конобари, возачи, мајстори и предузимачи постали су самопроглашени стручњаци за етно архитектуру, купују и секу старе конаке, и од тога праве безвредне кафанске грађевине", каже професор Радовановић за "Политику".
Новијих година, наводи он, у чачанском крају откупљују се брвнаре из 19. века, секу и пакују за бродски превоз. Тако се завичај извози чак до Аустралије, где у луци прадедовску избу чека одсељени Србин, који још тугује за отаџбином. На све то, наша држава нема одговор.
Заводи за заштиту ћуте, а у урбанистичким управама и планским службама главну реч воде нестручни. То су архитекти, урбанисти и инжењери који удовољавају жељама власника новца, руше наслеђе и разарају наше градове.
Професор др Милош Радовановић, фото: Г. Оташевић
Професор вели да ће Удружење, са своје стране, забележити сваки проблем из ове области, предложити решење и одмах упозорити јавност на све покушаје рушења градитељске и природне оставине. Уочи недавних избора за Градску скупштину Удружење је, заједно са завичајним друштвом "Чачани", свим већим партијама упутило предлог како да се заустави "урбанистички неред у граду".
На челу је захтев да се заштити градитељско наслеђе, а то значи и сместа преиспита план изградње центра Чачка. Даље, да се преуреди Градска управа за урбанизам, у Чачку оснује одељење за заштиту споменика културе за Моравички округ и уведе место главног архитекте за ванстраначку личност.
Управа града требало би да откупи обе касарне, заједно са грађевинама, јер су од стратешког значаја за развој Чачка. Између два рата, чачанска општина се чак задужила да би саградила нову основну школу, пијацу и неколико улица у средишту.
Др Радовановић истиче један предлог који би могао да постане закон у читавој држави:
Захтевамо да се заштите наш језик и писмо, јер у Србији и Чачку преовлађују називи предузећа и дућана и рекламе на енглеском. Зато предлажемо да се посебним одлукама, у нашем случају градском, пореза за истицање назива и порука ослободе власници који су их сачинили на српском језику и ћирилицом.
Политика/Г. Оташевић