људи у малим и средњим текстилним предузећима.

У Ариљу је седамдесетих година прошлог столећа приватно предузетништво заживело, а ускоро је ова општина била позната као “српски Манчестер” захваљујући развоју текстилне индустрије.

Тако су данас од 1.000 предузетника 120 текстилне фирме и радње.

“Ариље је и данас српски Манчерстер што се тиче текстилне индустрије, која је на високом нивоу, и по питању прихода у општинском буџету. На територији општине има више од 100 фирми које запошљавају 2.000 радника не само из Ариља већ и из Ужица, Лучана, Ивањице и Пожеге. То је доказ да је радне снаге у текстилној индустрији све мање”, каже за председник општине Ариље Предраг Маслар.

Председник општине Ариље Предраг Маслар, фото: ГЗС

Ариљски текстилци постали су кројачи свог бизниса прво у малим породичним радионица.

Власник Митекса у Ариљу Милан Радовановић каже да су и они почели као мала занатска радња.

“Креће се са једним, два радника из породице, а онда како се посао шири запошљава се више радника. Ми смо почели као занатска радња, а данас, после 30 година рада, имамо више од 70 радника. Радна снага је битна у сваком колективу, основ да можете добро да функционишете. Имамо намеру да се даље кадровски и технички оспособљавамо, јер само тако можемо пратити трендове савремене производње текстила у свету”, прича Радовановић.

Истиче да су ариљски текстилци преживели безброј криза и опстали.

“Током пандемије корона вируса почели смо да производимо плетенину која је обрађена јонима сребра и ”вирус блоком”. Светска економска криза посебно се одразила на текстилну индустрију. Поскупео је транспорт и набавка сировина, дошло је до скока цена. Али, опстали смо деведесетих, па ћемо и сад” , наглашава Радовановић.

Предузеће Стефан постоји такође 30 година, а његов генерални директор Милутин Стефановић истиче да су текстилци у Ариљу вредни, али и прилагодљиви датим ситуацијама.

“Прошле године смо се брзо преоријентисали на производњу маски и доста њих је извезено посебно у Немачку. Помогле су и мере Владе Србије које су стимулисале ликвидност у домаћој малопродаји. Тако да смо успели да остваримо континуитет производње. Сада смо у другој половини године имали поскупљење сировина, енергената и другог, али то су ситуације које периодицно долазе и надам се, пролазе”, прича Стефановић.

Наводи да и развој привреде последњих година утиче на то да је малим предузећима све теже да опстану и води их ка укрупњавању, што није тако једноставно. Такође, има проблема и са радном снагом.

“Тенденција је да је све мање младих људи заинтересовано да ради у текстилној индустрији која, иначе, не спада у неке атрактивне зараде. Тако да је тренд да када год се дешава раст зарада, текстилна индустрија ту додатно трпи, јер има своје лимите који су на светском нивоу. Решење је у подизању технолошке опремљености, нивоу знања, маркетиншког наступа на тржишту да би се обезбедила продаја и пласман. То је једини начин да задржимо и атрактивност и конкурентност наших радних места”, наглашава Стефановић.

Ариљски текстици истичу да је њихова роба и даље бренд, јер потрошач цени квалитет домаћег производа, не само у Србији већ и у региону. То доприноси да Ариље и даље буде “српски Манчестер”.

Ариље је од 10 општина Златиборског округа трећа по степену економског развоја.

Танјуг / ГЗС