Једна од најавећих пећина на Балкану добила је назив по засеоку Стопићи у ком се и налази. Њени истражени ходници дугачки су око 1600, а пешчака стаза дугачка је око 300 метара, међутим то је сасвим довољно да се спознају све лепоте и специфичности Стопића пећине.

„Њен улаз је импресиван, висок је око 18 и широк преко 30 метара, тако да ова пећина никад није била скривена. Прва нога која је крочила на ово злтиборксо тле, могла је да је примети и уђе”, рекао је за РИНУ Драгомир Стопић, чувар у заштићеном подручју.

Драгомир Стопић

Први истраживачи овог арехеолошког локалитета били су чешки спалеолози који су приликом боравка у Стопића пећини користили чак и посбену ронилачку опрему. Тада је откривено да се под земљом налазе дугачки ходници и пет дворана, али и највећи подземни водопад на Балкану прозван и “Извор живота”.

„Овде су се својевремено скривали хајдуци, четници и партизани. На овом месту су се спашавали од непријатеља, зато је овај водопад добио такво име. После њега се више није могло проћи. Висок је око 10 метара и испред његове лепоте вам понестаје дах”, каже Радојко Јанковић, чувар заштићеног подручја.

Заштитни знак Стопића пећине свакако су и атрактивне бигрене каде које формирају коси зид преко ког се вода стално прелива.

Бигрене каде права туристичка атракција

„Дубине бигрених када крећу се од једног па чак до седам метара. Ова пећина је и даље у изградњи, наставиће се њено истраживање, пошто се у дубини налазе подземна језера, јер у питању је речна пећина кроз коју и данас протиче Трнавски поток”, рекао је Драгомир Стопић.

Овај локалитет за посетиоце је отворен 2009. године и од тада је постао права туристичка атракција коју годишње посети на хиљаде људи из целог света.

ГЗС/РИНА