“Наша шума – наша брига”, који је финансиран средствима из ресора за заштиту животне средине у износу од осам милиона динара. Носилац активности у овом пројекту било је ЈКП “Градско зеленило” док је Покрет горана Чачка био активни учесник.

Директор ЈКП “Градско зеленило” Драган Николић подсетио је да је пројекат “Наша шума - наша брига” , започео у јануару 2019. године, кроз бројне активности током године ушао је у своју завршницу.

Николић је нагласио да је у првом и другом делу године када вегетација није активна вршена садња, а промонтивне активности су рађен у међупериоду. Према његовим речима општи циљ самог пројекта је повећање свести становништва града Чачка о значају шума кроз едукативне активности и оснивање Покрета горана у Чачку.

Директор ЈКП "Градско зеленило" Драган Николић, фото: ГЗС

"Када говоримо о резултатима пројекта ’Наша шума – наша брига’ посађено је 1000 нових стабала на територији града и то јаревика, топола, црвенолисна шљива, ситнолисна липа и граб. Одржана су четири предавања уз присуство 300 ученика школског и предшколског узраста, одштампано је и подељено 400 летака, 30 плаката и 300 мајица и извршена анкета грађана", казао је директор ЈКП “Градско зеленило”.

Он је истакао да је садња дрвећа вршена у две фазе.

“У првој фази дрвеће је сађено на локацијама: Љубић кеј, Коњевићи, Прељина, Храм Успења Пресвете Богородице у Улици Стефана Првовенчаног, у простору испред цркве Свете Марине у Атеници, Малој Колонији, Слатини, МЗ Парк", прецизирао је Николић..

У другој фази пројекта дрвеће је сађено на Шебечком гробљу, Бресници, Градском бедему, код ЈКП „Водовод”, у Улици Кнеза Васе Поповића, Скадарској улици и на Спомен парку.

Испред Покрета горана града Чачка присутнима се обратила Александра Стругар која се захвалила колективу ОШ „Танаско Рајић” који им је поново отворио врата јер је према њеним речима у овој школи све почело.

„Ово је била једна од најактивнијих школа током трајања овог пројекта. Сувишно је рећи да су они више пута учествовали у акцијама и да су увек били ту да нам отворе своја врата”, рекла је Стругар.

Према њеним речима Покрет горана града Чачка основан је 1. фебруара 2019. године са намером и циљем да подигне свест о значају шума и еколошког образовања.

Александра Стругар из Покрета горана града Чачка, фото: ГЗС

„Одлучили смо се да еколошко образовање поченемо прво у школама, зато што наша деца јако мало знања доносе из куће из области екологије. Углавном та знања стичу у образовним установама, институцијама и вртићима. Нама је био циљ да у овај пројекат укључимо децу и младе и да еколошка правила постану саставни део њиховог живота”, рекла је Стугар.

Она наводи да се њиховој акцији прво прикључила ОШ „Танаско Рајић”, затим Музичка школа, а касније и све остале образовно васпитне институције.

„Ученици су имали прилику да у нашим акцијама поред теоретских знања стекну и практична која ће им свакако сутра у свакодневном животу требати”, навела је Стругар додајући да су у марку акцији придружили и школу за основно и средње образовање „1. новембар”.

„Прикључивање школе нам је била јединствена прилика да обележимо дан особа са Дауновим синдромом и Дан шума, тако да смо имали акцију на градском тргу када смо могли да све заинтересоване грађане упознамо са овим пројектом, циљем и са резултатима које очекујемо на крају”, рекла је Стугар.

Она истиче да су у оквиру пројекта имали прилику да размене искуства са колегама из Словеније.

Фото: ГЗС

„Повели смо тамо децу, ученике основних школа где су они могли да виде да Словенија захваљујући својој еколошкој свести је успела да развије свој туристички потенцијал. Наша деца су била изненађена тиме што свако у Словенији води рачуна о својој животној средини”, рекла је Стругар.

Покрет горана Чачка активно, како наводи, сарађује са Покретом горана Србије, тако да су имали едукативну радионицу на Копаонику.

„Ученици ОШ ’ Ратко Митровић’  имали су прилику да присуствују радионици, тако да су ту могли да стекну одређена знања, а касније су учествовали у Еко квизу у Београду. Тако да Покрет горана Чачка не иде само на акције, већ доста тога улажемо и у едукацију ученика. Оно чиме се можемо похвалити је то да је Покрет горана Чачка учествовао заједно са Шумском управом у акцији пошумљавања на Јељену у новембру ове године и ту су учествовали ученици ОШ „Степа Степановић”. Кроз пројекте и све друге активности трудимо се да буду укључена сва деца из градских и сеоских основних школа”, рекла је Стругар.

Она истиче да је иза њих тек прва година постојања и 1.000 посађених стабала, али и да се надају да на томе неће стати.

„Верујемо у то да ће сутра и наша деца тј. ученици наставити нашим стопама, да саде и да воде рачуна спрам својих могућности. Надам се да ће овај пројекат да заживи и да постане традиционалан за наш град”, навела је Сругар.

Фото: ГЗС

Помоћница градоначелника Чачка Мирјана Ђоковић истакла је да је импресионирана оним што урађено на терену.

„Кроз буџетску годину имала сам прилику да пратим све те активности које су се дешавале на терену. Моја одлука је била да када год ми време дозвољава да будем на свим тим акцијама. Сада се завршава пројекат за ову годину, поносна сам на нових 1000 стабала у нашем граду. Ми смо на предходним сајмовима наступали под слоганом „Чачак зелени град”, „Чачак паметан град”, „Чачак модеран град”, „За природу заједно”, али ништа не би постигли од тога да нисмо радили овај пројекат. Велика амбиција градског руководства је да Чачак оплеменимо са што више стабала”, рекла је Ђоковић.

Она је истакла да су опредељена значајна средства и да ће се наставити даље спровођење пројекта.

Помоћница градоначелника за екологију и заштиту животне средине Мирјана Ђоковић, фото: ГЗС

„Најважнија ствар код пројекта је да он заживи и да траје. У 2020. години ми настављамо са пројектом ’Наша шума - наша брига’, и у тој фази морамо да зановимо нешто од опреме. У плану је да купимо цистерну како бисмо могли да заливамо саднице. Амбиција је да озбиљно улажемо у ’Градско зеленило’ и друго комунално предузеће где имамо одређене резултате”, рекла је Ђоковић.

Она је нагласила да град успешно реализује и републичке пројекте као што су рекултивацаија депоније Прелићи, израда пројеката за будуће постројење за отпадне воде као и да се предано ради на пројекту везаном за измуљавање језера Међувршје.

Глас западне Србије