три недеље или три месеца, а најавио је могућност и да старији од 30 година који нису служили војску „задуже пушку”. Аналитичари оцењују да је враћање обавезног војног рока неопходно како би се адекватно допунила пасивна војна резерва.

Од како је почетком 2011. године укинут обавезни војни рок свако мало могле су се чути идеје о враћању „обавезне војске” да би у последње две године званичници почели све конкретније да најављују такву могућност.

Милош Вучевић, минситар одбране, Фото: Принтскрин, Јутјуб

Претходни министар одбране, Небојша Стефановић је крајем 2020. године покренуо јавну расправу о томе, а на трагу мисли да је обавезни војни рок неопходан је и нови потпреседник владе - Вучевић.

„Чека нас стручна расправа око враћања војног рока. Ја сам као отац двојице синова за враћање војног рока. Да ли ће се војни рок служити три недеље или три месеца, видећемо”, рекао је Вучевић у емисији „Јасно ко дан” ауторке Иване Мастиловић Јаснић на Блиц ТВ.

Како је нагласио, позитиван став према увођењу војног рока заснива на објективној анализи и чињеницама.

„И сам сам служио војни рок. Наравно, не причамо више о војном року од 12 месеци. Био сам на Косову десет и по, 11 месеци. Али мислим да треба да вратимо војни рок, да ли је то три недеље или три месеца, или неки други период, али апсолутно да”, рекао је Вучевић.

„Имамо људе који не знају да навуку униформу”

Вучевић објашњава враћање војног рока има за циљ да се „наредне генерације обуче за поступање у кризним ситуацијама како би грађани Србије били безбедни”.

„Немир нам је када имамо поплаву или пожар, а не знамо како да одреагујумо. Када говоримо о враћању војног рока, не причамо о ратовању, већ да војска буде на услузи грађанима кад је то у најтежим моментама најпотребније”, објаснио је Вучевић.

Потпреседник Владе сматра да имамо војно „неспособне генерације” које не знају да поступе како треба у кризним моментима.

„Имамо људе који не знају како да навуку униформе. Имамо неспособне генерације које не знају шта да ураде у критичним ситуацијама”, нагласио је Вучевић.

„Кад је невоља сви гледамо у небо или војску”

Како је Вучевић подсетио, „кад су поплаве, пожари, земљотреси, сметови... сви гледамо у небо или у војску”.

„А ми сад правимо 10-12 генерација које не знају ништа. Не знају да обуку униформу! И још се поносимо тиме! Ваљда треба да будемо бескичмењаци и килави, и онда ћемо бити идеална нација?! Не мислим да је дух демократије да имамо неспособне генерације, неспособне да одговоре на те изазове”, закључио је Вучевић.

Нови министар одбране сматра да би војну обуку морали да прођу и старије генерације изнад 30 година које нису служиле војску.

„За њих је онај краћи период обуке од три недеље”, рекао је Вучевић.

Вучић: Сваки мушкарац може да издвоји 90 дана

О враћању обавезног војног рока говорио је пролетос и председник Александар Вучић који је најавио да ће његов предлог бити тромесечна војна обука.

„Обавезни војни рок од 90 дана, а на надлежним војним органима је да нам изведе рачуницу колико би то коштало. Сваки мушкарац може да издвоји 90 дана за своју државу”, нагласио је Вучић.

Како је рекао, „обавезним служењем војног рока вратили бисмо живот у касарне, вратили живот и у градове у којима су касарне, поспешили бисмо сиромашније средине”.

Председник је тада апострофирао да ће о предлогу одлучивати Скупштина и Влада Србије и да од Војске Србије тражи да му на предлог не одговоре са „ми немамо довољно кадра за обуку”.

„То као аргумент не желим да прихватим. Нека крену у обучавање људи, ако до таквог решења дође”, казао је Вучић.

И начелник Генералштаба Војске Србије, генерал Милан Мојсиловић изјавио је да он „лично сматра, а то је и став генералштаба, да је у условима војне неутралности обавеза служења војног рока са оружјем дугорочно решење које ће задовољити потребе мирнодопске и ратне војске”.

Више од 70 одсто младих подржава војни рок

Подсећања ради, према последњем истраживањима чак 72,5 одсто испитаника од 17 до 30 година подржава увођење обавезног војног рока.

Занимљиво да би, према том истраживању, више од 80 одсто младих који подржавају „обавезну војску” отишло у касарну и служило са оружјем.

И то није све, студија је показала да 39,3 младих који су за обавезну војску добровољно отишло у рат због Србије док би 23,7 одсто спремно чекало да га отаџбина позове.

Цена враћања војног рока - од 90 до 130 милиона евра

Противници враћања обавезног војног рока углавном као аргумент наводе да би таква мера скупо коштала државу. Државни званичници су изнели процену да би цена поновног увођења војног рока била између 90 и 130 милиона евра у зависности од дужине трајања обуке.

Обука битна за попуну пасивне резерве

Војни аналитичар Александар Радић истиче за „Блиц” да је враћање обавезног војног рока неопходно како би се попунила пасивна резервна војска.

Војни аналитичар, Александар Радић, Фото: Принтскрин, Јутјуб

„У пасивној резерви су готово сви припадници старијих генерација. Војници који добровољно служе обуку нису довољни да попуне пасивну резерву. Зато је потребно или радикално смањити јединице војске и то у тренутку када је готово у свим државама војска веома важна или увести обавезни војни рок”,- оцењује Радић.

Како каже, неопходна је вишемесечна обука.

„Потребно је неколико месеци да би се прошла, прво, основна или индивидуална обука па онда и колективна обука”, наглашава Радић.

Млади траже знатно атрактивнију војску

Војни аналитичар Владе Радуловић, пак, сматра да дужина трајања војног рока није толико проблематична.

„Кључно је питање концепта и интензитета обуке. Колико сам видео постојали су до сада предлози пензионисаних високих официра и генерала да основна обука траје шест недеља, обука за војно евиденциону способност четири седмице, а да се за две недеље прође кроз јединице. Свакако да за то питање треба оформити радну групу коју ће чинити, пре свега, стручни људи из оружаних снага”, наглашава Радуловић.

Владе Радуловић, војни аналитичар, Фото: Принтскрин, Јутјуб

Како каже, морамо схватити да нема више ни ЈНА ни седамдесетих година прошлог века.

„Велика је дилема колико ће млади бити мотивисани за обавезно служење војног рока. Ако се то служење сведе на скупљање пикаваца у дворишту и чишћење тоалета онда ништа нисмо урадили. У ери лап-топова, рачунара, мобилних телефона млади траже знатно атрактивнију војну обуку и то није само наш већ и проблем великих земаља попут Велике Британије или Француске”, објашњава Радуловић.

„Боље постепено повећавати број војника”

Наш саговорник сматра да ће бити велики финансијски и сваки други изазов уколико би враћање обавезног војног рока одмах обухватило све војно способне младиће од 18 до 30 година.

„Да кренемо од оног најосновнијег треба обезбедити за толики број људи униформу или сетове за ручак. То нису мали издаци. Зато сам пре за хибридни модел уз помоћ којег би се постепено повећавао број војних обвезника. То значи да би, најпре, у војску ишли они који прођу серију здравствених и психо-физичких тестова. Сличан модел постоји у Норвешкој где годишње 12 до 15 одсто младих из генерације служи војску”, подвлачи Радуловић.

„Војска мора да прати савремене токове”

Како каже, служење војног рока мора у потпуности пратити савремене токове и интересовања младих.

Који модел служења војног рока одговара Србији, Фото: Министарство одбране

„Морамо од војника који служи војни рок да направимо промотера војске. Да кад заврши војни рок мотивише и друге да оду у војску, а и сам се пријави за активну резерву. А то ћемо добити ако им дамо добре месећне плате или им омогућимо након служења војног рока приоритет запошљавања у државној служби. Такође, у војсци се многи могу оспособити за одређена занимања, на пример, за вожњу камиона, багера, виљушкара што им може омогућити запослење”, закључује Радуловић.

Војска се служила од две до четири године

Ако се врати обавезно служење војног рока и то у трајању, према најавама новог министра Милоша Вучевића, од три недеље до три месеца, то би било најкраће служење војске у нашој земљи.

Наиме, не тако давно, у бившој Југославије војска се служила најмање две године. Према Закону о војној обавези држављања Федеративне Народне Републике Југославије (ФНРЈ) 1946. године прописано је трајање војног рока од две године, са изузетком авијације и тенковских јединица (три године) и ратне моранарице (четири године).

Савезна народна скупштина донела је 1955. године Закон о народној одбрани којим се одређује трајање војног рока на две године, осим за морнарицу (три године), као и за оне са завршеном средњом школом (18 месеци) и 12 месеци за оне са завршеном вишом школом, факултетом, или завршеном школом за резервне официре и положеним испитом за резервног потпоручника.

Да би 1961. године био проглашен Закон о изменама и допунама Закона о народној одбрани којим је служење војног рока у морнарици скраћено са три на две године.

Године 1964, Законом о народној одбрани трајање војног рока скраћено је на 18 месеци, с изузетком ратне морнарице за коју је и даље трајао 24 месеца.
Проглашењем Закона о изменама Закона о војној обавези 1972. године трајање војног рока је поново скраћено, овог пута на 15 месеци за опште обвезника и 18 месеци за ратну морнарицу.

Усвајањем последњег Закона о војној обавези у СФРЈ, 1980. године, служење војске се скраћује с 15 на 12 месеци за регруте који су били једини хранитељи породице. Закон је увео и промене за уписане на факултете, односно за оне с високом или вишом школом, јер се војска могла служити у две фазе – у првом делу (12 месеци) након завршетка средње школе и у другом делу (три месеца) након престанка статуса студента, најкасније до напуњене 24 године старости.

По распаду СФР Југославије 1991. године, обавезан војни рок у СР Југославији се служио годину дана да би почетком новог миленијума обавезно служење војске било скраћено на девет месеци. Коначно, у септембру 2010. године Влада Србије је укинула обавезни војни рок тако да од почетка 2011. године до данас војска се у Србији само добровољно служи.

ГЗС/Блиц