На подручју Националног парка Тара под називом “Медвед Милисав и другари” у којој је позвао најмлађе читаоце да кроз авантуре меде Милисава упознају овај дивни предео.

“Након дугогодишњег рада са децом учесника различитих кампова на Тари, а и у основним школама дошао сам до сазнања да деца више знају о пингвинима, лавовима, тигровима него о живом свету који нас окружује. Тако је настала ова збирка прича са циљем да се деци приближи тај живи свет који нас окружује о коме тако мало знамо, а деца још мање. Свака прича има своју поруку. У неким причама је она наглашена а у другим је мало прикривена, да би се читалац навео на размишљање.”

Фото: ГЗС

Он каже да је основна порука сваке приче у књизи животна средина и природа и предлаже како је најбоље можемо упознати.

Поред заштите природе, у неким причама је наглашена улога и значај породице. Тако у причи “Вук Вукоје” стоји “Јака, здрава и сложна породица ће и у најтежим условима за живот опстати и преживети и … изаћи још јача и сложнија.”

Медвед Милисав као највећи представник фауне на овом подручју (уједно и један од симбола Националног парка као и разлог за проглашење овог подручја за Национални парк) заузима централно место и он је носилац прича. Његов живот је подељен у неколико прича (“Детињство”, “Тинејџерски дани”, “Момачки живот” и “Ја сам краљ”). У причама је наглашен однос животиња према природи и упоређује га са људима.

“Тај медвед који нам је толико познат као прва играчка са којом се играмо и спавамо, током година постајесве већи и све страшнији, тако да га посматрамо у неким зрелијим годинама као страшну звер. У ствари то је исти онај мали меца са којим смо спавали и играли се”, наводи Петровић.

Фото: ГЗС

Петровић наглашава да када упознамо живот животиња и њихову улогу у природи можемо схватити колики значај имају и колико су повезане са нама, а ми са природом. Он каже да за неке животиње влада потпуно погрешно мишљење и веровање и да тек онда када сагледамо њихов живот видећемо колико су значајне и која им је улога у природи.

У причама о медведу он размишља и доноси закључак да “У шуми – природи све се зна: шта ко ради, ко са ким живи на истом месту, ко је коме храна, ко се од кога брани и ко кога јури. То је увек било тако и тако треба да остане. То је закон природе”.

Јазавац размишља: “Да је шума без птица пуста, нема и страшна. Нема своју лепоту и доброту… зато смо сви ми ту да заједно живимо и чувамо то што имамо, јер друго немамо!”

Петровић је нагласио и то да су сви учесници прича просторно распоређени тако да покривају цело подручје Националног парка и да поред упознавања са животом учесника упознајемо и сам Национални парк, значај заштите природе и средине у којој живимо.

Глас западне Србије