вредног рада по нешто и зараде највише се види баш у овим јесењим данима, кад се из њихових радионица шире мириси слатке и слане зимнице.

„Волим да кувам, слатка, пекмезе првенствено за своју децу и унучиће. Ми баке то умемо на посебан начин, па деца воле да кажу најслађе је из бакине кухиње. Већ десет година интензивније прерађујем воће, не само за нас већ и за продају а и за пријатеље, то је за нас баке додатна зарада и џепарац јер још увек немам пензију а динар треба свакога дана“, рекла је домаћица из Трнаве, Славица Танасијевић.

Славица припрема зимницу за себе али и за продају, фото: РИНА

Од продаје прерађеног воћа Славица купи потрепштине како би додатно уложила у прераду. Како каже воће има, а остало мора да купи.

„Имамо 12 хектара под разним воћним врстама, највише је шљива, јабука, имамо и винову лозу. Све што се не прода у свежем стању, ја се трудим да прерадим како се може и да на тај начин продам, да не би пропало. Ако не задовољава квалитет за тржиште или је цена ниска може да се скува у слатко, џем или ликер, сок зависно које је воће и на тај начин се солидно заради“.

За домаћом зимницом од воћа влада велико интересовање, а нарочито су мирисима и укусима прерађеног воћа очарани странци, који воле да у своју земљу понесу нешто из срца Шумадије.

„ Наше домаће производе нарочито воле туристи, они воле да виде да је то лепо декорисано у етно стилу. Улаже се доста да би се добио такав производ, али се исплати јер је цена воћа ниска а финални прерађени производ има добру цену. Ја на жалост не могу да стигнем да прерадим онолико колико би могла да продам“, истиче Славица и додаје да је цена једног литра домаћег густог сока од малине, вишње или кајсије 500 динара.

Прерађено воће се боље продаје и више се цени, фото: РИНА

„Цена вишње на откупу ове године је била 60 динара , није то лоша цена али ако се све стави на папир мало се заради, јер не можемо сами да стигнемо да оберемо а ако платимо раднике одмах се цена уполовачи. Велика су улагања у производњу и на крају док се обере а цена воћа ниска, због тога је ово можда једини начин да ми нешто зарадимо“, навела је Танасијевић.

Омиљена посластица а и најцењенија је слатко од шљива, у које Славица додаје посебне састојке а открива и како се припрема:
„Шљиве ољуштим, сечем на пола, оперем и ставим у кречну воду. За то време док стоје у кречу припремам шећер са мало воде који се ушпинује, потом оперем шљиве од креча ставим у шећер и кува се, пред крај се дода розетла неколико гранчица и неколико кришки лимуна, то се стави да би се побољшао укус а и лепше је за декорацију тегле. Кад се капљица полако спушта са кашике знамо да је готово. За мене је то најлепше слатко, најцењеније је али је и најдангубније да се припреми“.

Најбоље је домаће слатко, фото: РИНА

Ова вредна домаћица поред продаје и учешћа на различитим манифестацијама своје прерађено воће често и поклони, па у шали каже:

„Кад пођем код лекара ја понесем теглу слатког, или флашу сока. То није мито то је здрава храна и боље да га на тај начин почастим него нечим другим. Свако воли кад му поклониш теглу пуну здравља, то се цени и хвала Богу да је народ препознао рад жена на селу и квалитет домаћих производа“.

ГЗС/ РИНА