је уз Змај Јовину улицу у правцу Универзитетског клиничког центра. Оно што је затекао на улици заувек ће му променити живот.

Када је у мирној ноћи између 9. и 10. јануара пролазио улицама Крагујевца Милош није очекивао да ће налетети на било шта необично, међутим дечја колица са бебом старом тек годину дана налазила су се на тротоару у непосредној близини коловоза, објавио је крагујевачки портал У центар.

Кад је видео да нема никога и да је дете остављено само, он је моментално позвао полицију. Припадници МУП Крагујевац брзо су пребацили бебу у УКЦ Крагујевац у сарадњи са надлежном екипом хитне помоћи.

На сву срећу дете је добро, прегледано је од стране стручњака и тренутно се налази на педијатрији.

Сечивановић као и сваки прави херој скромно прича о свом делу. Међутим о његовом херојском чину, којим је спасио живот једногодишње девојчице прича цела Србија.

Да ли сте се уплашили када сте у скоро 3 сата после поноћи на улици видели напуштену бебу у дечјим колицима?

– У први мах сам помислио да су родитељи ту негде. Када сам схватио да је беба сама није ми било свеједно. Страх је био присутан у смислу како реаговати.

Које емоције су прорадиле у вама у тренутку када сте схватили да у близини детета нема никог и да ништа не указује на то ко су родитељи детета и како се ту нашло?

– Било ми је јако жао бебе. Обузели су ме туга, страх и неверица. Дете је било беспомоћно остављено на улици у хладној јануарској ноци.

Били сте веома прибрани, да ли сматрате да је акција полиције и хитне помоћи била довољно брза и адекватна?

– Покушао сам да будем прибран, када сам схватио да је беба заиста сама морао сам да помогнем. Васпитан сам да помажем људима у невољи, овог пута је било дете у питању па је тај осећај био још већи. Позвао сам полицију која је дошла у најкраћем року. Они су потом позвали службу хитне помоћи која је збринула дете и одвела га.

Која је ваша порука за све грађане Србије?

– Моја порука људима је да чувају своју децу и породицу. Ма шта да се деси деца нису ни за шта крива. Тешка времена стварају јаке људе. Надам се да ће ово мало недужно створење бити једног дана велики човек.

Да ли бисте волели да када дете одрасте останете са њим у контакту јер ипак сте ви спасили дете од смрзавања или нечег горег?

– Сматрам да то није херојски чин. Сваки нормалан цовек би морао да реагује када се нађе у оваквој ситуацији. Волео бих да знам да је дете добро, да нормално одраста и да му се више никада овако нешто не деси. Волео бих да је видим у неким лепшим околностима.

ГЗС/ Извор: У Центар