Светислав Стаменковић, на одржаној годишњој скупштини овог удружења.
Објашњење за лошу претходну годину Стаменковић проналази у лошим временским условима.
“Цеђења багремовог меда није било јер у време његовог цветања биле су ниске температуре и киша зато су пчеле остале у кошницама и трошиле резервну храну", рекао је Стаменковић.
Он је такође истакао значај пчела које повећавају принос биљака.

"Пчеле су су у 85 одсто случајева опрашивачи воћњака самим тим повећавају принос јабуке, крушке, шљиве, вишње, трешње али и ратарских и повртарских култура", истиче Стаменковић.
Он је такође говорио о начину на који се то ради у Америци и истакао да су они организовани а ми не.

 “У Америци када је бадем у пуном цветању пчелари селе пчеле на бадем, а власници бадема , плаћају пчеларима 75 евра по кошници, ако имате осам паша пута 75 евра то је 600 евра само од опрашивачке функције, а плус мед и други пчелињи производи у Србији то није случај и зато ми радимо на томе да и воћаре укључимо у нашу пчеларску организацију и да им укажемо на значај пчела”, каже Стаменковић.

Пчелар из Чачка Драган Мунитлак који пчелари са 50 до 60 кошница и бави се овим послом преко 20 година, истиче да је прошла година била најлошија у последњих неколико деценија за Пчеларе.

Пчелар Драган Мунитлак, фото: Аргро прес

"Углавном сам мед пласирао у Чачку, али у последње три године од када је организован откуп извозим за Италију. Углавном се људи баве овим послом из хобија али уз мукотрпан рад може нешто да се и заради", каже овај пчелар.

Он такође наглашава да уколико желите да живите од пчеларства морате имати много више кошница од њега.

Агро прес