остварио је и берићет. Међутим, љубав према том послу увек је надјачавала зараду, па су бројни радови остали у породичној кући Кузмановића.

„По професији сам електротехничар, али дрво ме је привлачило од малих ногу. Још као дечак цртао сам по разним папирићима, углавном животиње, касније је папир заменило дрво а онда сам схватио да ја имам талента и да је дуборез у мојим венама. Иако делује једноставно, мора човек имати дар за тај посао, да би препознао детаље и да би лик у дрвету изгледао што реалистичније. За 15 година бављења овим послом, иза себе сам оставио поприличан број радова, углавном продатих, док су они предмети који су ме на нешто асоцирали и који су ми посебно драги остали овде у мом дому“, рекао је за ТопПрес Бобан Кузмановић из Тополе.

Бобан Кузмановић, фото: ТопПрес

Да би црте лица на дрвету изгледале што природније, најбитнија је врста дрвета на коме се дуборез ради.  Потрошња дрвета није велика, па се тако од кубика дрвета може радити целе сезоне.  Ипак, да би ремек дело изгледало савршено поред сувог и квалитетног дрвета битна је љубав, упорност и жеља.

„Ја највише ценим орах, по мени је то најквалитетније дрво, после њега јавор, дивља трешња и крушка, најкомерцијалнија је липа јер се дупло брже ради од ораха.   Дрво мора бити исталпано на меру која мени одговара, пречник не треба да буде мањи од 30 центиметара,  мора се сушити и грубо средити. Потом се на дрвету цртају мотиви који ће се радити а сувишни део дрвета се одстрани, ја радим искључиво све ручно. Дрво треба да задржи природу не треба га бојити већ само благо сенчење, лакирање и то је довољно.  Прави уметник који воли тај посао уме да препозна како се материјал понаша под глетом да ли га слуша, ако га слуша онда се уметник унесе и не жели брзо да заврши то дело“, прича овај уметник из Тополе.

Бобан на дрвету може нацртати шта год купац пожели, али најчешће из ове скромне радионице излазе комади дрвета на којима су осликане различите животиње, пас, срндаћ, дивља свиња, вук.

Ово су само неки радови које је ручно направио Бобан из Тополе, фото: ТопПрес

„Велики сам љубитељ природе и животиња, због тога су такви мотиви најчешће на дрвету. Најпоноснији сам на последњи мој рад, Африка – љубав између лава и лавице. Тај цртеж у дрвету обрађујем последње три године, увек када имам слободно време по мало радим и некако ми је жао да га завршим. Ако је нешто компликовано радим и по неколико месеци, а нешто једноставније попут трофеја дивљачи завршим за око пет дана радећи на томе по пар сати дневно“, истиче Кузмановић.

Ловци из иностранства су Бобанове најчешће муштерије, углавном из Немачке и Русије.

„Цена оваквих обрађених и осликаних комада дрвета креће се од 80 до 2.000 евра, али често моје ремек дело оставим за себе јер ми је жао да га продам. Из Абу Дабија су ми нудили 1.500 њихових долара за дело које нисам продао, рађено је на ораху старом 136 година“, наводи Бобан.

ГЗС/ ТопПрес

Бобан са његовим радом, Африка – љубав између лава и лавице, фото: ТопПрес