Диригент филхармоније не може без Гуче 


Vučić se danas obraća javnosti              U Srbiji danas još toplije, do 28 stepeni              Prvo su podgrevali proteste, a danas pitaju što kasni otvaranje - evo šta im je Todorović odgovorio              Gold gondola u izmenjenom režimu rada od 2. aprila              Gradovima i opštinama sredstva za inovativna rešenja u saobraćaju, akcenat na bezbednost dece              Besplatni mamografski pregledi u Ivanjici: Zakazivanja od 1.aprila              Požeški odbornici usvojili planove i programe za ovu godinu opštinskih preduzeća             

 
Диригент филхармоније не може без Гуче
Trenutno na sajtu: 700       |       Podeli:
10.08.2014 | 0 коментар(а)



Гуча – Десимир Перишић из Горачића (1919 -1983), победник првог Драгачевског сабора, сведочио

Свечани дефиле 54. Сабора, јуче у подне

је за живота да се дивио музичком претечи Момиру Суботићу из Трнаве јер је једини на свету могао трубом да угаси сијалицу, а овим делом Србије још путује легенда о Дојчилу Ђукићу из Миросаљаца код Ариља, о томе да кад засвира у кафани, гаси лампу карбитушу. Управо из Дојчиловог завичаја, Ариља, на 54. Сабор у Гучу стиже истинита, необична прича о првој девојци која се као трубач, и то капелник, такмичи за најбољег у Србији.

Данијела Веселиновић (21) је то право стекла на предтакмичењу одржаном на Златибору, предводећи свој оркестар који је 2003. године основала она, а назив (Данијела) одредили сви чланови заједно.

- Нико у породици није се бавио трубом али је тата, иначе возач, једном решио да то сам научи. Купио је трубу, донео кући и ту стао, а онда сам ја почела да се играм са инструментом. Важно је било да први пут пропирим трубу, после је све ишло лакше – прича Данијела Веселиновић за  Политику.

Код трубача важи правило да  нема брата док не роди мајка, јер су многи оркестри у нас фамилијарна друштва. Тако са Данијелом свирају њена рођена браћа Слободан (1995) и Бојан (1996) и брат од ујака Милан Јевтовић, и посрећило им се да ове године први пут учествују на предтакмичењу и одмах уђу у финале Сабора.

Данијела Веселиновић, капелник из Ариља и њен оркестар

Млада капелница тек ако је чула за приповести о сијалицама и карбитушама, јер живи у другом свету и негује нову трубачку технику.

- Љубав према труби одвела ме је на на Академију уметности у Нови Сад и о јесени ћу се уписати на трећу годину. Одсек трубе, наравно. Иако још немамо година за сениорски стаж пробили смо се до финала на Сабору, свирајући песму  На Морави воденица стара и  Микијево гараво коло које је компоновао Љубиша Павковић.

Прича нам да воли све врсте музике, џез, класику и рокенрол, а свира и у новосадском Биг бенду џез омладине Војводине, са још двадесет музичара. Као средњошколка свирала је у једној рокенрол групи, а иначе воли старе српске и староградске песме, и понекад певуши  Миљацку. Као старешина у групи захтева да се нека правила поштују.

- Ја вежбам сваког дана, а чланови оркестра према могућностима. Кад смо сви слободни онда се окупимо. Труба је као спорт: ако једног дана не тренираш онда добијеш упалу мишића, а ривали одмичу.

Девојка и браћа тек што су крочили у трубачки свет а морају да држе корак, и у такмичењу и у послу. Током овог Сабора, сваке вечери свирали су у ресторану  Лав у шуми изнад Гуче, а нежна плавојка на челу оркестра машта да почне да зарађује довољно. То значи да сама себи плати трошкове студирања.

Али, о Гучи маштају и мисле и људи који су већ стекли неко зрно славе и сигурности у животу. Један од њих је и Ерве Дибоа (47), диригент филхармоније од 70 музичара у француском граду Нанту, и професор на Музичкој академији у оближњем Солеу. Седећи на тераси гучког пансиона  Златибор, уз јагњетину и кајмак, он одмах признаје да више не може без Гуче.

- Овде сам први пут дошао 2010. године и после тога само сам лане изостао, због болести у породици моје супруге. Када ме пријатељи у Француској питају шта сам то нашао у Гучи, објасним им у само једној реченици, која може да буде одговор и вама: то једноставно не може да се преприча, већ мора да се види и доживи – каже Ерве Дибоа за  Политику.

Михаел Пасечник и Ерве Дибоа са супругама, уз кајмак и јагњетину

Његова животна сапутница Вероника предаје енглески у једној високој школи у Нанту и, разуме се,такође не пропушта такмичење врхунских српских трубача и све што се око њега збива.

- Долетели смо  Ал Италијом, с повратним картама Париз – Београд које коштају по 250 евра, јер смо их резервисали давно, још током зиме, пошто смо знали да морамо доћи у Гучу – вели Ерве.

Са овим паром заједно у Драгачево долази, па тако и сада, Михаел Пасечник са женом. Он је, иначе, прва труба у филхармонији Нанта и можда се за макар јоту брже уклопио у драгачевске обичаје и српска правила живота, јер је пореклом Белорус.

Са високим музичким образовањем на 54. Сабор допутовао је и Пржемек Сокол, путујући дан и ноћ комбијем из свог Кракова у Пољској. Довео је на Међународно такмичење у Гучу свој оркестар  Сокол, као што се овде и зарекао пре три године да ће то учинити. Млади професор је, иначе, завршио Музичку академију у Кракову на одсеку трубе и са дипломским радом  Српска труба.

- Са својим оркестром свирам највише етно, од ваших знамо  Ђурђевдан, Калашњиков, Месечину и Ружица си била. Имам и групу од петорице младих студената којима предајем трубу, а истовремено пишем музику за позориште – вели Пољак који је, као и Дибоа, виђен и за следећи Сабор.

У свечаном дефилеу 54. приредбе, јуче око поднева, варошицом су уз музику и песму пројездили сви учесници у програму, њих око хиљаду, за њима млада и младожењна на коњима, девер, чауш и јенђе, као подсећање на стару драгачевску свадбу. А иза њих, у непрекинутој колони, са транспарентима је ступало око 200 радника Индустријског комбината у Гучи који је пред стечајем, а они без плата седам месеци. Носили су исте поруке као и на отварању Сабора и пиштаљкама само допуњавали оно што је већ исписано.

Чауш на старој драгачевској свадби, са двоцевком и петлом

И то, као и појава девојке из Ариља међу трубачким асовима у финалу Сабора, припада новим страницама саборске повести. Други новитети, као што је употреба експлозива на Сабору и његове звучне моћи, догодили су се давно и време их је већ прихватило. Али, и ту увек има по нечег занимљивог.

На прва два сабора, наиме, почетак светковина означаван је пуцњима из прангија, али се ту одустало од употребе тог малог, ливеног и непокретног топа, јер је могао да угрози полицајце у шуми изнад позорнице.

Затим су бригу о саборском ватромету преузели професионални минери. Неко време размишљало се и о ватрометним бомбама, па одустало. Директор Сабора, Адам Тадић, јуче је на конференцији за новинаре подсетио да су се лане мештани Гуче жалили због сувише јаких детонација, чак претили подношењем захтева за  одштету. Ове године, додао је он, срећом није било ниједне примедбе, јер су минери очигледно погодили жицу мештанима  у тон.

На 54. Сабору је експлозивна будилица, која је расанила бар већину ноћобдија, одјекнула у петак и суботу у 7.00 сати ујутро, са по три детонације. За тај посао били су задужени Стеван Пауновић, власник предузећа  Минер из Ужица, и његови радници Драгољуб Нишавић и Божидар Пауновић.

- За сваки од шест пуцњева употребили смо по килограм привредног експлозива, причвршћеног за штап на висини метар и по од тла. Иначе, купујемо га од Трајала по цени од 200 динара за килограм са пдв – ом, али уз то мора да се плати још 11.500 динара на име таксе за набавку и таксе за превоз. Потребан је и детонатор који кошта 130, док је метар кабла 15 динара – каже Стеван Пауновић.

Овај, 54. Сабор завршава се данас, концертом победника у варошици (12 сати), а затим наступом групе  Мањифико (20) и Мирослава Илића (22) на главној позорници.

Г. Оташевић, Политика




PODELI:








Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


Рекламирајте се на порталу Гласа западне Србије

Телефон: 032 347 001 | Мејл: redakcija@glaszapadnesrbije.rs

Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 















 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
032 347 001
redakcija@glaszapadnesrbije.rs

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 155.852.238 посета
Тренутно на сајту: 700 посетилац(a)