kraj Lima i spuštali se čamcima niz brzake reke.

Neko od njih će, kažu, na ovim atraktivnim lokacijama pronaći inspiraciju za svoje delo, koje će iduće godine darovati gradu na ušću Mileševke u Lim.

Minulih dana 14 umetnika iz Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Slovenije, Francuske, Italije i Irana obišlo je brojne znamenitosti kraja - od manastira Mileševe, Savinih isposnica, tvrđave i džamije u Hisardžiku, do Muzeja, boravili su u Pribojskoj Banji i okolini, a obići će i Pljevlja.

Učesnici kolonije slažu se da su počastvovani pozivom na koloniju o čijoj vitalnosti dovoljno govori pola veka postojanja. Beogradskog grafičara i slikara Leka Mladenovića očarala je bogata riznica kulture, od srednjovekovne Mileševe do Kumanice, ali i oaze prirode, kakvih je malo u Srbiji, poput vodopada Sopotnice.

„U Prijepolju je izvanredan odnos prema kulturi, a posebno mi se dopada što se ne radi u ateljeu, već se obilazi teren, skupljaju se utisci, beleži i crpi inspiracija, pa će sve to nataloženo, po povratku - iskristalisati rad”, naglašava Mladenović.

Bogato nasleđe iz riznice manastira Banja

„Ovaj miks kulture u Prijepolju je fascinantan, a na mene je poseban utisak ostavila poseta mestu snimanja filma „Lepa sela lepo gore”.
Možda će ta scenografija iz klisure Mileševke - tunel, vozilo ’džems’, kuća i niz detalja imati direktne veze sa mojim radom”, ističe Slobodan Videnović iz Bosne i Hercegovine.

Direktor Umetničke kolonije „Mileševa” od 2008. godine je Goran Čpajak, dekan Fakulteta primenjene umetnosti u Beogradu, inače rodom Prijepoljac. Nasledio je Đorđa Kadijevića, koji je tu ulogu obavljao tri decenije.

„Kolonija je međunarodna i nekada je započela kao slikarska, a već godinama se pozivaju i vajari, grafičari, fotografi i autori drugih vidova vizulne umenosti”, kaže Čpajak, za „Večernje novosti”, i dodaje:

„Nema diskriminacije, zastupljeni su svi vidovi stvaralaštva i autori svih generacija”.

Prvenac - Skulptura Svetitelj Sava ispred Doma kulture, foto D. Gagričić

Ovde dolaze uglavnom afirmisani stvaraoci, a pozivi se upućuju i mlađim, ponekad i studentima, kao prateći deo kolonije. Pozive dobijaju i Prijepoljci koji su završili akademije i zanimljivo je da, promovišući umetnost, ova kolonija je značajno doprinela što se znatan broj ovdašnjih i mladih talenata odlučuje za studije likovne umetnosti.

Zanimljivo je kako u provinciji, daleko od kulturnih centara, Umetnička kolonija tako dugo traje?

„Ona opstaje zahvaljujući podršci građana Prijepolja i to je najvažnije”, naglašava naš sagovornik.

Ne izostaje ni značajna budžetska podrška Opštine i Ministarstva kulture. Svi su prepoznali veliki doprinos kolonije kulturi kraja, ali i Srbije. To su, uostalom, kulturna dešavanja koja promovišu Prijepolje, a gradu i Domu kulture ostaje dragocena zbirka radova. Namera je da se proširi ovaj program Doma kulture i u dogledno vreme formira Muzej savremene umetnosti.

Sa izložbe radova 49. saziva Kolonije, Foto: Ministarstvo kulture

U legatu - 600 dela

U legatu kolonije je više od 600 radova. Već smo uradili katalogizaciju, fotografisali radove i pripremili tekstove za monografiju, koju ćemo objaviti iduće godine povodom jubileja - ističe Admira Hamidović, direktor Doma kulture. - Planirali smo da izložba iduće godine obiđe veća mesta od Beograda do Podgorice, dok će manji gradovi imati prilike da vide reprint dela.

Park skulptura

Pored zbirke u legatu, Prijepoljci grad obogaćuju i Parkom skulptura pored Doma kulture, a i na više lokacija. Jedno od najznačajnih vajarskih ostvarenja, inače prepoznatljivo sa razglednica i slika, je „Beli Sava”, kako meštani zovu skulpturu „Svetitelja Save” na platou Doma kulture, rad beogradskog vajara Miodraga Živkovića. To je prva skulptura u parku, otkrivena 1995. godine.

Novosti, D. Gagričić / GZS