тај би лако могао да стекне утисак како мајка Тереза пише неком тврдокорном и бездушном сецикеси и позива га да се преобрати, како би му Бог све опростио и примио га на рајска врата, саопштено је данас из Градског одбора Српске напредне странке (СНС).
У саопштењу чачанских напредњака се наводи:
На жалост, или на срећу у животу то није тако, а оно што су сви видели и доживели од како су Двери постале политичка организација говори сасвим супротно.
О количини лажи које одборници, посланици и активисти Двери износе за говорницама и у страначким саопштењима, излишно је говорити. Свако ко иоле прати политичка збивања у Чачку и Србији свестан је да је основна стратегија дверјана замена теза и продаја магле. Они су најчаснији, најбољи, најпоштенији, а сви остали ружни, прљави и зли. Чак и ноовсрбијанци, са којима су до скора “очи вадили”, а сада поново дувају у исту тикву, као некада.
Док су се радовали и ликовали над наводним поделама у СНС и навијали да дође до раскола међу напредњацима, заборавили су да мало погледају у своје двориште. О стању у порету Двери и поштењу Бошка Обрадовића, који за разлику од већине грађана у Србији и свијих чланова живи на прилично високој нози, можете прочитати на следећем линку http://www.intermagazin.rs/raskol-u-dverima/. То нису причали и писали напредњаци, већ Бошкови пријатељи и саборци, које ће вероватно врло брзо искључити из свог покрета, у маниру великог вође.
Како су мирни и питоми у покрету Двери, и каквим “демократским” средствима прибегавају у политичкој борби, најбоље смо се могли уверитит ми, Чачани, у протеклих пет, шест година, током којих се скупштинска говорница користила за све, сем за изношење конкретних идеја и програма, које би допринеле бољем животу наших суграђана. Њихове дискусије су се углавном базирале на омаловажавању и “пљувању” политичких неистомишљеника, без поштовања легалних институција и вољом народа изабраних функционера. Да им ни насиље није страно, показао је Бошко Обрадовић након избора 2016. године, када се крајње примитивно и простачки, што не приличи професору књижевности, арлаукао са балкона изнад просторије где је заседала Републичка изборна комисија, а потом и физички насрнуо на једну припадницу РИК-а. Ваљда му је било лакше да удари на даму, него на неког мушкарца. Следећи његов пример председник Одборничке групе Двери Александар Танасковић је хрпом папира гађао и погодио у главу председника Скупштине града Чачка Игора Трифуновића и, уместо да стане иза свог поступка и извини се ако сматра да је погрешио, он се правда тиме како је само на сто спустио амандмане на текст Пословника о раду. То што је цео догађај јавно виђен и забележен оком камере, ником ништа.
Што се тиче Обрадовићеве тренутно актуелне теме завршених факултета појединих директора јавних предузећа и установа, он би о томе требало најмање да прича, посебно због чињенице што су пред законом све оне једнаке. Уколико тражи да своје дипломе, које ни од кога нису скриване и доступне су свим заинтересованима, појединци покажу, прво би требало да приупита своје функционере и одборнике које су школе они завршили. Нека се “изују” његови “фабусовци”, “унионисти” и слични. Нека се иза звања предузетник и професора без одржаног часа не крију они који поприлично причају, а врло мало знају.
Када је реч о захтеву за одржаање ванредних локалних избора, Обрадовић треба да зна да су се многи на ту тему у прошлости “опекли”, као и то да политика није пијаца, па да идемо на изборе када год се то коме ћефне.
Информативна служба ГО СНС Чачак