направити успрешно предузеће које сада запошљава скоро 50 радника и своје текстилне производе пласира у неколико земаља Европске уније. Занатску радњу „Коник“ Љујић је покренуо као старт уп пре 12 година, а сада захваљујући субвенцијама Националне службе за запошљавање и ангажовању запослених у свом погону на Коловрату, производи заштитну одећу високог квалитета по европским стандардима. Посао у овом предузећу пронашле су углавном старије особе из категорије теже запошљивих лица, међутим има и младих који своју перспетиву и останак у граду на Лиму виде управо због запослења у овом предузећу.

У приватни бизнис Иван је ушао 2004 године, након пропасти тада друштвених предузећа у којима је радио после завршених студија. Искуство стечено у некадашњем текстилном гиагту “Ирису” почео је да примењује у очевој кројачкој радњи која је брзо постала тесна. Новац за набавку првих машина позајмио је каже од рођака, да би исти вратио пошто је од државе добио субвенцију за покретање старт уп радње. Из године у годину, обим посла се повећавао и ширило тржиште. Прошле године захваљујући добијеној субвенцији за запошљавање 19 радника од стране Националне службе за запошљавање посао је преместио у нови погон где сада ради скоро 50 радника.
– Мислим да је држава са програмима за запошљавање пуно помогла свим привредницима. Новац који сам добио прошле године инвестирао сам у производни погон и на осавремењавање машина и опреме. Сада је моја фирма знатно опремљенија и конкурентнија на тржишту – прича за “ПП Медиу” Иван Љујић.

У овом текстилном предузећу посао је пронашао велики број радника, углавном из категорије теже запошљивих, односно оних који су старији од 50 година. Такав пример је и са Џемилом Шито која је након затварања ТК “Љубиша Миодраговић” остала на улици.

– После 15 година рада у Текстилном комбинату Љубиша Миодраговић остала сам без посла. Готово пола деценије тумарала сам од немила до недрага у нади да ће ме неко примити да радим. Овај посао сада улива сигурност и сигурну егзистенцију мени и мојој породици – каже видно расположена Џемила.

Посао шивача у “Конику” одагнао је мисли и намеру Слађани Пузовић да се одсели из родног града и да крене трбухом за крухом у бели свет.
– Пет година сам провела на тржишту рада. Таман када сам изгубила сваку наду да могу до посла доћи у свом граду стигао је позив за запослење у овом предузећу. Услови за рад су одлични, плата је редовна – у даху каже Слађана.
На берзи рада у Пријепољу налази се више од 5500 лица. Програми које нуди Национална служба за запошљавање шанса је за многе од њих да дођу до посла.

– У циљу реализације програма и мера активне политике запошљавања који су утврђени Националним акционим планом запошљавања за 2018. годину, а који су усмерени ка побољшању стања на тржишту рада, унапређењу запошљивости и запошљавању и у функцији остваривања Националне стратегије запошљавања, Национална служба за запошљавање расписала је десет различитих јавних позива за запошљавање – истиче сарадник на програмима за запошљавање пријепољске службе НСЗ Милена Рвовић.

ПП Медиа/ГЗС

ПРИЛОГ НА ОВУ ТЕМУ, КОЈИ ЈЕ ЕМИТОВАН НА ПРВОЈ ТВ, МОЖЕТЕ ПОГЛЕДАТИ И У ВЕСТИМА ЗАПАДНЕ СРБИЈЕ ОД 07:17 МИНУТА, КОЈЕ СЕ ЕМИТУЈУ НА ОВОМ ПОРТАЛУ.