Празник се спајао са викендима, на телевизијама су приказивани партизански филмови, пресецале су се врпце нових фабрика, а у селима широм земље овај дан се није могао замислити без чувеног свињокоља.

У међувремену, од републике је настало неколико држава, а партизански филмови су заборављени, једина успомена данас је припрема за хладне зимске дане.

Многима је данашњи дан, када је зима на прагу време да традиционално припремају посек.

Ове традиције се и данас придржава домаћин Милан Милуновић из чачанског села Виљуша, који тврди да за свињокољ не одступа од некадашњег „Дана Републике“.

Милан Милуновић, домаћин, село Виљуша, фото: ГЗС

„Ја сам навикао, годинама смо клали свиње 29. Новембра, јер је некада био празник, није се радило у некадашњој Југославији, па смо то време користили да кољемо свиње, а и то је време када се свиње таман угоје. Остављамо пршуту, сланину, правимо, кавурму, чварке и све као и ранијих година“, рекао је Милан Милуновић за ГЗС.

Предраг Бојовић, мајстор, фото: ГЗС

А мајстори овог заната кажу да данас имају пуне руке посла, јер посек на зимској трпези и даље нема алтернативу.

„Данас је главни дан за поечење, имамо доста посла, да ли због некадашњег празника јер су људи навикли , али свакако данас овде имамо једно у комшилуку још троје, четворо, да ми мајстори не можемо да стигнемо. Међутим, 4. Децембра је младина, па тада одмарамо“, рекао је уз осмех Предраг Бојовић мајстор за свињокољ и додао ону стару народну „док траје обнова, нема одмора“.

Радован Вукомановић, помоћник касапину, фото: ГЗС

Некада је 29. Новембар био празник који је повезиовао људе широм СФРЈ, а свињокољ, или посечење били су симболична слика некадашње Југославије, док се у блатњавим сокацима, на релацији село град  одвијао живот.

Прилог емитован у вестима телевизије Б 92: