Тако је данас, а тако је било и пре 136 година када је саграђана једна од најстаријих кафана у Шумадији, која је добила име – Цар Лазар.

„Нисам нашао да у српској провинцији постоји механа, кафана, локал са тако дуговечном традицијом, више од једног века, која није мењала станиште, назив и није мењала делатност”, каже новинар Политике Гвозден Оташевић.

Гвозден Оташевић: Срби се свађају, али и мире у кафани

Смештена у срцу града, кафана „Цар Лазар” била је омиљено место окупљања Чачана свих слојева и професија. Овде су одржаване прве забаве и еснафске славе али и синдикални зборови. У овој кафани од 1904. до 1912. године налазио се Раднички дом одакле се кретало у демонстрације и борило за права радника.

„На улазном зиду и данас стоји табла са знаком `8-8-8` који је представљао тежњу радничке класе за осам сати рада, осам сати учења и осам сати одмора. Одавде је деловала чачанска организација социјалиста, али и организовали се курсеви говорничке школе и аналфабетички течајеви, тако да је ово место од великог значаја за Чачак”, рекао је историчар Милош Тимотијевић.

Историчар Милош Тимотијевић

Кафана „Цар Лазар” једина је која је преживела оба рата, за све године које постоји остала је аутентична и чува дух старих времена. Омиљено место окупљања је и данас, а колико је позната говори и то што се често користи као орјентир и раскрсница путева.

„Људи кажу – нађемо се код цара да идемо ка граду, или нађемо се код цара да идемо ка болници и сви разумеју ту одредницу. У ову кафану су долазиле генерације Чачана и може се рећи да је то својеврсна породична традиција”, рекла је Маристела Белић, пр УТП „Морава” у чијем оквиру данас ради најстарија кафана у Шумадији.

Маристела Белић, пр УТП „Морава” 

Ова кафана још дуго ће бити историсјко место у које ће долазити синови са очевима, јер је проглашена за споменик културе првог реда, па је њена најновија реконструкција урађена под будним оком Завода за заштиту споменика.

„Кафана ће задржати свој дух и изглед. У том правцу смо урадили неопходну реконструкцију. Додали смо бројне детаље који ће оживети стара времена још више, а у плану је и изградња камина, па ће гости као и пре сто година овде моћи уживати у хладним зимским ноћима”, истакла је Белић.

ГЗС