показало се да је то била исправна одлука. Данас, ово домаћинство из Горње Горевнице препознатљиво је по производњи најквалитетнијег чачанског сира и кајмака.

Милољуб Ђеровић, Горња Горевница, Фото: ГЗС

„ Цена млека шета, данас једна, сутра друга цена, зато смо се одлучили да прерађујемо комплетну количину млека и нисмо се покајали. Све што произведемо то нађе пут до купаца, каже Милољуб Ђеровић .

У стајама Ђеровића само су три музна грла, али их то није обесхрабрило у намери да се определе искључиво за прераду млека и да својим производима попут сира и кајмака додају вредност.

Бранко Ђеровић ,Фото: ГЗС

„ Мајка је десна рука у овој производњи. Око 60 литара дневно се преради, a од десет литара млека  добије се око два килограма сира и 600 грама кајмака. Нису те количине велике, али нам је на првом месту квалитет, каже Бранко Ђеровић.

Иако у њиховим стајама има само три музна грла, Ђеровићи су пронашли начин да прерадом додају вредност млеку, Фото: ГЗС

По квалитету белог мрса, Ђеровићи су убрзо постали препознатљиви не само у чачанском крају, већ и читавом Моравичком округу. Када је реч о цени сира и кајмака, она никада није била тајна, и упркос високим трошковима који прате ову производњу, није се повећавала.

Фото: ГЗС

„ Цена младог сира је 400 динара, стари сир је 500, а кајмак 1000. Задовољавајућа је цена, а квалитет потврђују наши купци. Тренутно , три радње су снабдевене са нашим производима, али се надам да ће их ускоро бити и више. Упркос драстичном поскупљењу амбалаже у претходна три месеца, цену нисмо повећавали ,а купци су препознали квалитет сира и кајмака произведеног у нашем домаћинству, каже Бранко.

Зорица Ђеровић, Фото: ГЗС

Најзаслужнија за квалитет чувеног сира и кајмака произведеног у домаћинству Ђеровића је Зорица, сваки процес производње строго се поштује. Прво се припрема груда, у народу препознатљива по својим лековитим и нутритивним вредностима.

Фото: ГЗС

„ Хигијена је на првом месту, бели мрс захтева беспрекорне услове, мора све да буде као у апотеци. Млеко, одмах по мужи се вари. Када добро ври, скида се пена и троструко се покрива. Након четири сата, ставља се у фрижидер и сутрадан скида кајмак , каже Зорица.

Радни дан Зорици, као и већини жена на селу почиње у шест сати и завршава се око поноћи. Све док је на ногама, како каже, не пада јој тешко јер су бенефити не само њеног рада већ сваког члана породице видљиви.

„ Да је лако , није, од шест идем у шталу, да се намире краве и обави мужа. Након тога, крећем око варења млека и прераде, а настављамо око ручка.

Лети је много теже јер има посла и око куће, али тако живе жене на селу. Када је више генерација укључено у заједничку производњу, онда се може остварити профитабилност у преради млека, каже Зорица.

ГЗС