GAGA ANTONIJEVIĆ- MOGLI SMO DA SNIMAMO SAMO FILMOVE U KOJIMA SU SRBI NEGATIVCI, DANAS SE SVE PROMENILO, EVO KAKO...

IVANJICA,ČAČAK,UŽICE– Dok se nad Ivanjicom spuštalo mirno avgustovsko veče, na terasi kafane „Trešnja” razgovarali smo sa Predragom Gagom

Antonijevićem. Bez filmskih reflektora i protokola, ispred mene je sedeo jedan od najpoznatijih srpskih reditelja, ali i čovek duboko vezan za zavičaj, svoje pretke i zemlju kojoj je posvetio najznačajnija ostvarenja.

Mnogi znaju da je Antonijević rođen u Nišu, ali je malo poznato da njegovi koreni vode pravo u zapadnu Srbiju. Njegov otac Pero potiče iz Ponikvica u užičkom kraju, dok je majka Olga, učiteljica, prava Zlatiborka iz sela Gostilje.

Za Niš ga, kako kaže, vezuju mesto rođenja i kolevka, kao i jedna neobična porodična okolnost – rođen je u vreme kada mu je otac bio na radnoj akciji u tom gradu. Gagin otac svojevremeno je bio čelni čovek užičkog čovečanstva, obavljajući funkciju predsednika Opštine Užice.

Zavičaj je, uprkos svim putevima koji su ga kasnije vodili kroz Beograd i Holivud, ostao najčvršća tačka njegovog života.

 

KORENI JAČI OD MESTA ROĐENJA

Antonijević danas dosta vremena provodi na svom malom imanju u Gostilju, gde ima i malu farmu moravki. Posle decenija provedenih na filmskim setovima, u velikim gradovima i svetskoj kinematografiji, mir je ponovo pronašao tamo odakle su potekli njegovi najbliži.

– Volim svoj kraj i svoje selo. Mnogo vremena provodim na svom malom ranču u Gostilju, gde imam i malu farmu moravki. Obišao sam svet, video njegov sjaj i prošao dug put od Beograda do Holivuda, ali jedna je otadžbina, Srbija se promenila nabolje,očešljala,sredila i umila. Nikada nije bila lepša. Imam pravo da to kažem, jer mislim da sam upoznao dobar deo sjaja ovoga sveta – govori Antonijević.

A onda, gledajući prema visovima koji okružuju Ivanjicu, dodaje:

– Odavde se bolje i vidi i čuje. Ovde se rađa zdrava Srbija, Srbija mudrijeh ljudi koji vole svoju zemlju. To moramo da prenosimo mlađim generacijama, koje često ne znaju dovoljno i koje neki ljudi mogu da zavedu. Hiljadu puta sam se preispitivao, ali kad god bih ponovo čitao Crnjanskog, bio sam sve više uveren da radim prave stvari.

OD KOMEDIJE DO FILMOVA KOJI ČUVAJU PAMĆENJE

Antonijevićev stvaralački put proteže se od komedije i televizijskih serija do velikih istorijskih drama. Njegov prvenac „O pokojniku sve najlepše” snimljen je 1984. godine, dok je nekoliko godina kasnije učestvovao u stvaranju serije „Balkan ekspres 2”.

Iza humora, živopisnih junaka i priča koje su publiku nasmejale, kaže, nalazili su se ljudi i mentalitet upravo ovih krajeva.

– Misli, postupci i karakteri u filmu „O pokojniku sve najlepše” potekli su upravo sa ovih visova i iz mog naroda. Tu sam pronašao fabulu, među ljudima koje sam poznavao i slušao. „Balkan ekspres” je, sa druge strane, delo više umetnika. Ja sam bio samo jedan među njima – kaže Antonijević.

Ipak, njegov opus će u srpskoj kinematografiji posebno ostati obeležen filmovima koji govore o nacionalnom stradanju i istorijskom pamćenju. Antonijević je jedan od retkih reditelja koji se usudio da kameru spusti nad srpske jame i stratišta i da patnju prenese na platno tako da pred njom gledalac teško može ostati ravnodušan.

„DARA” – SRPSKA BOL KOJA VIŠE NE MOŽE BITI PREĆUTANA

„Dara iz Jasenovca” nije za Antonijevića samo film. To je, kaže, dug prema žrtvama i svedočanstvo namenjeno generacijama koje dolaze.

– „Dara” je srpska muka i stradanje, srpska bol i jecaj koji se čuje decenijama. To je neispričana priča, dugo sklanjana i skrivana sa željom da se zaboravi. Ovaj film je to sprečio. Prvi put Srbi o tome govore javno i otvoreno, a mnogima upravo to smeta – kaže Antonijević.

Prema njegovim rečima, srpska kinematografija dugo je izbegavala najteže teme iz nacionalne istorije ili ih je prikazivala iz tuđeg ugla.

– Decenijama je ovde bio podržavan stil po kojem, što više ismeješ Srbe ili govoriš protiv njih, bolje prođeš i više zaradiš. To se promenilo dolaskom Aleksandra Vučića. Oni i dalje snimaju svoje filmove, ali sada radimo i mi. Iza nas prvi put stoji ozbiljna država, koja nam daje snagu i vetar u leđa. Srpska kinematografija konačno je progovorila o svojoj istoriji, junačkoj borbi i pokoljima nad nedužnim srpskim narodom.

Antonijević ističe da će zauvek biti zahvalan predsedniku Srbije na podršci koju je pružio filmu i umetnicima spremnim da se uhvate ukoštac sa najtežim temama.

– Zahvalan sam državniku koji se nije plašio da stane iza nas, da nam pomogne i pruži ruku. Mogu da pričaju šta hoće, ali istorijske čitanke koje će neko listati za nekoliko decenija svedočiće o tome. Ja u njih prinosim svoju žrtvu i svoje svedočanstvo.

„SRETENJE” – DVA VELIKA ČOVEKA KOJA SU STVARALA SRBIJU

Antonijević je nedavno završio snimanje filma „Sretenje”, istorijskog spektakla posvećenog Karađorđu Petroviću i Milošu Obrenoviću, dvema centralnim ličnostima u stvaranju moderne srpske države. Deo filma sniman je i u zapadnoj Srbiji, a završetak produkcije zvanično je potvrđen u avgustu 2026. godine.

O novom ostvarenju govori sa posebnim žarom.

– Gledaoci će videti dva velika čoveka, dva srpska diva koja su stvarala Srbiju. Svako joj je na svoj način želeo dobro. Jedan je to uspeo i bez glave, drugi je njegovo delo overio diplomatijom. Jedan od njih bio je seljak iz Dobrinje, ali obojica su razumeli svoj narod i vreme u kojem su živeli.

Prema njegovim rečima, „Sretenje” donosi prizore kakvi do sada nisu viđeni u domaćoj kinematografiji.

– Film će imati scene koje bole – od boja na Mišaru, pa kroz krvavi vek srpske istorije u kojem se rađala naša otadžbina. Prizori su snažni, a događaji verodostojni. Stil je nešto novo: deo potiče iz holivudske, a deo iz naše, srpske filmske škole. Verujem da će sve zajedno ostaviti dubok utisak i preneti snažnu poruku sadašnjim i budućim generacijama. Srbija se pravi, rađa i čuva iznutra – spolja dobro teško stiže.

Premijera filma očekuje se naredne godine, ukoliko bude moguće do Sretenja, ali Antonijević upozorava da pred ekipom ostaje veliki i zahtevan posao u postprodukciji.

DUG PUT KOJI UVEK VODI KUĆI

Predrag Gaga Antonijević prošao je put od užičkog i zlatiborskog zavičaja, preko Beograda, do Holivuda i najvećih filmskih setova. Ali ga svet nije odvojio od kraja kojem pripada. Naprotiv – što je više sveta video, snažnije se vraćao Gostilju, ljudima sa zlatiborskih visova i pričama koje samo ovaj kraj ume da sačuva.

Dok se noć spuštala na Ivanjicu, razgovor na terasi „Trešnje” nije ličio na intervju sa velikom filmskom zvezdom. Više je podsećao na susret sa čovekom koji se, posle dugog putovanja kroz vreme, vratio kući i iznova otkrio zašto je iz nje morao da ponese toliko priča.

Antonijevića su tokom karijere osporavali, napadali i pokušavali da obeleže zbog tema koje je birao. Ipak, nije se odrekao svog porekla, uverenja niti prava srpskog naroda da na filmskom platnu ispriča sopstvenu istoriju.

Jer od Holivuda do Gostilja put jeste dug. Za Gagu Antonijevića, međutim, taj put je sve vreme vodio kući – među Ere, na visove sa kojih se Srbija, kako sam kaže, bolje vidi, jasnije čuje i dublje voli.

GZS(G. Nikolić)